Ни дивљи коњи нису дивљи, то су пређашњи припитомљени бегунци. Генетска анализа је неумољива, још једно непроверено веровање одлази у музејк научних заблуда. Установљено је то на атовима које назицају пржевалским.
Сандра Олсен (Вуипедија)
Сандра Олсен из Археолошког одсека Института за биоразнноврсност и Музеја природњачке историје Универзитет Kансас каже да „више нема живих дивљих коња, то је тужни део приче”. Истражување се темељи на налазима са два налазишта у северном Kазахстана, званим Kраснији Јар и Ботај, на којима су откривени најранији докази припитомљавања коња (пре више од 5.000 година).
Научници су секвенцирали геноме 20 коња из Ботаја из костију и зуба откривених на том месту и још 22 коња из целог евроазијског подручја. Након тога су упоредили древне геноме коња с већ објављеним геномима18 древних и 28 даншњих коња.
Порекло коња (Википедија)
И тако су сазнали да су коњи прзевалски коњи потомци раније познатих припитомљених коња припадника народа Ботај из северног Kазахстана од пре 5.500 година. То значи да су коњи за које су људи мислили да су дивљи, заправо, припитомљени коњи који су одбегли и подивљали.
