Научници су израдили прву генетску карту шимпанзи која нуди детаљну реконструкцију прошлих миграција угрожених врста и представља нови алат у борби против илегалне трговине. Геномски каталог који укључује 828 јединки из Африке, сада се може користити за повезивање украдених шимпанзи или њиховог меса или дијелова тијела, с њиховим мјестом подријетла у кругу од 100 километара. Резултати вишегодишњег истраживачког пројекта објављени су у часопису Cell Genomics.
„Ако можемо дознати генетску разноликост ове угрожене врсте и њену демографску повест… то може помоћи у изради бољег плана очувања”, рекла је за AFP прва ауторка Клаудија Фонтсере из Института за еволуциону биологију у Шпанији. Узорци ДНК прикупљени су из измета шимпанзи у оквиру Панафричког програма на 48 локација у средишњој и западној Африци. То је користан начин за проучавање угрожених врста јер омогућује опсежно прикупљање уз минимално ометање животиња, али представља технички изазов јер садржи само трагове ДНК домаћина. Научници су доскочили томе користећи нову технику секвенцирања која је први пут коришћена за проучавање неандерталаца. Тако су открили 50 посто више варијанти на хромозому 21 него што је раније.
Раније је секвенцирано само 59 целих генома, углавном од животиња у заточеништву са ограниченим информацијама о њиховом пореклу. „Било је пуно расправа о томе јесу ли се четири подврсте чимпанза уистину одвојиле једна од друге или је међу њима постојао упорни проток гена”, рекла је за коауторka Мими Аранђеловић из Института Макс Планк за еволуциону антропологију. Тим је открио да су подврсте шимпанзе биле одвојене у прошлости, али и да су доживеле раздобља генетске размене, што би могло помоћи да се објасни зашто су прошле студије, које су покушавале да реконструишу њихову еволуциону историју, дошле до различитих закључака.
Открили су да географске препреке попут језера и река стварају генетске баријере између подврста и заједница. Фонтсере је објаснила да би генетска карта могла помоћи да се одреди одакле су дошле шимпанзе којима се илегално тргује. Иако је враћање у дивљину захтјевна мисија због сложене друштвене структуре животиња, истраживања су показала да им је боље кад су смештене у уточиштима близу места порекла.
(Извор Индекс)
