Људи који их памте имају другачију активност и друге чињенице до којих је наука до сада успела да дође.
Представљамо вам малобројне чињенице о сновима до којих је наука до сада успела да дође. Све више истраживања потврђује мишљење да су снови алат за прерађивање информација прикупљених током дана. „Ноћу мозак метафорички гута, вари и ослобађа се информација, баш као што црева чине с храном”, објашњава клинички психолог Рубин Најман, специјализован за медицину интегративног спавања и сањања на Универзитету у Аризони. „Оно што мозак сачува постаје део онога што јесмо”, али много тога о сновима и даље је непознато. Представљамо вам малобројне чињенице до којих је наука до сада успела да дође.
Ми константно сањамо, али смо, додуше, више фокусирани на сан током РЕМ фазе, али то што у осталим фазама „не видите” сан не значи да га нема. Kако ноћ одмиче, периоди РЕМ спавања се продужавају, па се већина снова догоди током последње трећине периода спавања.
Kонстантно сањамо
Вероватно сте од некога чули да се снови дешавају само током РЕМ (Rapid Eye Movement) фазе спавања. Међутим, ми константно сањамо, каже Најман. Ми смо, додуше, више фокусирани на сан током РЕМ фазе, али то што у осталим фазама „не видите” сан не значи да га нема. Kако ноћ одмиче, периоди РЕМ спавања се продужавају, па се већина снова догоди током последње трећине периода спавања, преносе „Вијести”.
Птице имају РЕМ
Иако се неки снови дешавају ван РЕМ фазе, идентификовање „брзих покрета очију”, како се још зове та фаза, код других врста врло је тешко. Међутим, познато је да сви сисари и рептили, а и неке птице, заиста имају РЕМ фазу, па то значи да вероватно и сањају.
Аларм брише снове
Траума коју доживите када вас пробуди аларм може изазвати заборављање сна који вам је до малопре био „пред очима”. Најбољи начин да запамтите шта сте сањали јесте да дозволите себи да се полако пробудите. Само се немојте превише трудити да запамтите сан, „јер што га више јурите, то ц́е лакше побец́и”, каже Најман.
Осетљњиви на звук памте
Студија из 2014. показала је више спонтане активности у појединим деловима мозга код људи који се редовно сећају својих снова у поређењу с људима код којих то није случај. Разлике нису постојале само током спавања, него и у будном стању испитаника. Ранија истраживања показала су да особе које памте снове, такође, више реагују на звукове током спавања (и на јави) него људи који не памте снове.
Тело реагује као на јави
Помало је чудно када се пробудите љути на некога због нечег што је урадио у сну. Међутим, биолошки, има смисла што ваша осећања остају с вама чак и кад отворите очи, каже Најман. Рецимо, може се десити да вам порасте крвни притисак или број откуцаја срца, баш као и у неком стресном сценарију дешавања на јави.
Сањање у реалном времену
Упркос миту да снови трају свега неколико делова секунде, у стварности трају од 20 до чак 60 минута, каже Најман. Они које сањате почетком ноћи су краћи, а касније постају све дужи.
Нису увек за страхове
Kошмари су застрашујући, али страх није једино што их покреће. Студија која је обухватила 331 особу открила је да ружне снове могу изазвати и осећај забринутости, конфузије, туге и кривице. Истраживање је, такође, показало да мушкарци чешће имају кошмаре везане за физичку агресију и насиље, док се жене фокусирају на конфликте с другим људима.
Нису чудни ако нећете
„Kада сањате, без обзира на то колико је чудно, вероватно немате такав осећај. Тек кад се пробудите, делује вам да је сан чудан”, каже Најман. „Поредити чудан сан с јавом је као поредити различите навике у исхрани у две сасвим различите културе.”
(Извор Национална географија)
