Док су се становници појединих делова данашње Русије купали једном месечно, остали Европљани су ову навику видели као неки вид перверзног понашања.
Ако узмемо у обзир да су још у Римском царству постојала јавна купатила – терме, сасвим је логично да се у средњем веку лична хигијена подразумевала. Ипак, добро знамо да то није био случај… Још од античких времена у многим цивилизацијама је забележен појам јавног купатила. Пођеднако право на њихово коришћење најчешће су имали сви грађани, а функција ових објеката повезивала се једнако и с хигијеном и с принципом хедонизма.
Током четвртог и петог века хришћанска црква пропагирала је редовно купање, али не у јавним купатилима. Посебно су била забрањене оне терме у којима су се у истој просторији купали мушкарци и жене. Временом, забране су се множиле све до те мере када је хришћанима било забрањено да се купају неодевени. Црквене власти су на купање гледале као на уживање у нечистим страстима које воде у неморално и промискуитетно понашање.
У том периоду се веровало да се путем купања преносе многе болести кроз поре на кожи. Једно истраживање из 16. века описује како купање загрева тело, али слаби организам и проширује поре и на тај начин ствара ризик од разних болести, па чак и смрти. Хигијена се код припадника нижих класа у једном моменту свела на умивање, испирање уста и прање руку. Умивање се јако ретко практиковало, јер је било распрострањено веровање да вода у контаку с очима слаби вид и проузрокује катаракту. С друге стране, припрадници виших класа купали су се око пет пута годишње.
Становници појединих делова данашње Русије су се купали једном месечно, а остали Европљани су ову њихову навику видели као неки вид перверзног понашања. Чувена прича о непријатном мирису Луја Четрнаестог, дакле, има занимљиву позадину. Наиме, лекари су Луја посаветовали да се што ређе купа како не би угрозио своје здравље. Према неким подацима, владар се окупао само два пута у току целог свог живота. Слично одржавање (не)хигијене практиковала је и шпанска краљица Изабела Прва, која се окупала само када се родила и на дан када се удала.
Током средњег века, многи припадници аристократије су купање заменили таписеријама с примесом етеричних уља или парфема. Мушкарци су носили врећице са мирисним биљем између слојева одеће, док су жене непријатан мирис камуфлирале мирисним пудерима. Све до половине 19. века у Европи је владала апсолутна нехигијена, па уколико се подсетимо чувене изреке „да се историја увек понавља” у овом столећу хигијена је постала свакодневни императив као што је то била и у античким временима.
(Извор Национална географија)
