У Kоларчевој задужбини ће се 24. децембра у 12 часова обележити стодвадесета годишњица почетка организованог стручног филозофског рада у Србији. Иначе, рад Срба у области филозофије одвијао се и пре, у границама Аустрије, Угарске, Руске империје где су се школовали и предавали филозофију Срби који су живели у поменутим државама.
Проф. др Радомир Ђорђевић
У Kоларчевој задужбини ће се 24. децембра у 12 часова обележити стодвадесета годишњица почетка организованог стручног филозофског рада у Србији, под покровитељством председника Републике Србије Александра Вучића. О интересовањима за филозофију као дисциплину сведочи „Архив за философију, педагогију и друштвене науке”, који су објавили проф. др М. Н. Јовановић, др М. Арер, проф. Љ. Протић, проф. др С. Окановић и проф. Л. Штајн, 1898. године у Београду. Први и једини број те публикације садржи и преглед домаћих и страних књига из филозофије, библиографију домаћих и страних књига, часописа, листова. Kритички прикази књига су из пера одговарајућих стручних сарадника, неки од њих су шири осврти.
У информативном делу наведен је и податак да је у Београду „образовано философско-педагошко друштво са задатком да на српском језику развија философију и педагогију и да прати све појаве које су у вези са философијом и педагогијом”. Дат је и преглед плана рада на катедрама философије, на немачким, аустријским и швајцарским универзитетима. Иницијативе су убрзо замрле јер су услови били скромни, неки као Бранислав Петронијевић оценили су да се у Србији још нису стекли услови за развој стручног рада. Али наведена публикација сведочи о веома озбиљном почетку организованог филозофског рада у Србији. Публикација коју сам поменуо је вероватно прва те врсте на Балкану која је имала одговарајуће одјеке.
Наше стручно удружење и поменута његова
публикација спадају, без сумње, у прва
стручна филозофска удружења на Балкану.
Током наредних година било је све више појединаца који су се школовали на универзитетима Европе, у европским земљама су многи од њих стекли докторате, објављивали радове у иностранству а и у земљи.
Друго филозофско друштво образовано је 1938. године, на иницијативу академика Бранислава Петронијевића. Међу оснивачима су били већ афирмисани филозофи, међу којима су Тома Живановић, председник Друштва, Никола Поповић, Милош Ђурић, секретар Друштва, Јустин Поповић, Борислав Стевановић, Душан Недељковић, Борислав Лоренц, Загорка Мићић, Kајица Миланов, Владимир Дворниковић и други. Избијање Другог светског рата онемогућило је остваривање великих планова које је поменуто друштво иницирало.
Душан Недељковић
Треће филозофско друштво основао је 1951. године академик Душан Недељковић, професор Филозофског факултета у Београду, који је сматрао да су претходна друштва била у границама грађанске, конзервативне идеологије и да је потребно ново друштво које ће се бавити новом, марксистичком филозофијом и образовањем на основу марксизма. После удаљавања академика Недељковића са Универзитета на основу одлуке највиших власти, настављена је активност у наредним деценијама континуирано до данас, са резултатима чије приказивање није до сада потпуније обављено.
Наше стручно удружење и поменута његова публикација спадају, без сумње, у прва стручна филозофска удружења на Балкану. Иначе, рад Срба у области филозофије одвијао се и пре, у границама Аустрије, Угарске, Руске империје где су се школовали и предавали филозофију Срби који су живели у поменутим државама.
Треба истаћи да је рад многих од тих Срба умногоме истражен, јер су документарни центри у тим државама то омогућили, сачувавши грађу на својим универзитетима. А када је реч о нашем филозофском наслеђу у самој Србији ту је, и поред извесних резултата, истраживање текло спорије, пре свега због страдања установа у балканским и светском рату, али и нехата и доцније због извесног пренебрегавања значаја тог наслеђа, а после Другог светског рата и из идеолошких разлога. Услед наведених околности данас се налазимо у том погледу пред озбиљним изазовима научног, критичког изучавања.
