Научници су у прашини с метеора који је пре девет година експлодирао изнад Чељабинска у Русији открили досад невиђене врсте кристала. Петнаестог фебруара 2013. свемирска стена пречника 18 метара и тешка 12.125 тона ушла је у Земљину атмосферу брзином од око 66.950 километара на сат. Срећом, није погодила ниједно подручје, већ је експлодирала на двадесетак километара изнад града, остављајући иза себе прашину сићушних метеорите.
Радило се о највећој експлозији такве врсте након тунгуске катастрофе 1908. године. Експлодирала је снагом 30 пута већом од атомске бомбе у Хирошими, пише Live Science. На видео–снимцима види се како метеор изгара у бљеску светлости што је накратко био сјајнији од сунца, након чега је дошло до снажног звучног удара који је поразбијао стакла оближњих кућа и оштетио зграде. Научници су у новом истраживању анализирали метеоритску прашину, односне неке од сићушних фрагмената који су остали након експлозије. Наиме, метеори приликом сагоревања стварају малу количину прашине. Та сићушна зрнца се врло тешко проналазе јер су сувише мала или их распрши ветар или падну у воду.
Међутим, након експлозије метеорита у Чељабинску велики облак прашине лебдео је у атмосфери више од четири дана пре него што се спустио на површину. Истраживачи су приликом анализе прашине пронашли до сада непознате врсте кристала. Једна од тих сићушних структура се случајно нашла баш у самом средишту микроскопског препарата. Питање је да ли би је уочили да се налазила негде другде.
Након анализе електронским микроскопима, научници су пронашли много више ових кристала и спровели детаљнија испитивања. Kристали су имали два различита облика; квазисферичне и шестороугаоне, а оба су имала „јединствене морфолошке особитости”. Даља анализа помоћу икс-зрака открила је да су кристали направљени од слојева графита, облика угљеника који се обично користи у оловкама, што окружују средишњи нанокластер у срцу кристала. Научници сматрају да су највероатнији кандидати за ове нанокластере: фулерен (C60) или полихексациклооктадекан (C18H12); молекула сачињених од угљеника и водоника.
Тим сматра да су кристали настали у условима високе температуре и високог притиска до којих је дошло приликом изгарања метеора, иако још није јасан тачан механизам њиховог формирања. Истраживачи се надају да ће у будућности пронаћи узорке метеоритске прашине из других свемирских стена да би уверили да ли су ти кристали уобичајени нуспродукт распадања метеора или су јединствени за експлозију у Чељабинску. Истраживање насловљено Exotic carbon microcrystals in meteoritic dust of the Chelyabinsk superbolide: experimental investigations and theoretical scenarios of their formation објављено је у часопису The European Physical Journal Plus.
(Илустрација Универзитет Чељабинск/Таскајев)
(Индекс)
