Нема друге, морам да признам: претекли су ме. Замислите Народна библиотека „Стеван Сремац” је још крајем прошле године на својеврстан начин најавила велико „Галаксијино” славље. Највеће до сада: пет деценија од оснивања научнопопуларног часописа (1972) који су читали у целој некадашњој Југославији (и шире). По неколико примерака и текстова старе и нове „Галаксије” изложено је предворју ове угледне културне установе. Уз несебичну подршку некадашњих и новостасалих аутора, она је крајем 2018. васкрсла у штампаном руху, а две године раније и у електронском.
Дивну новост нам је јавио Горан Станковић, њен врсни сарадник, чије дивне есеје читате у рубрици Виртуелни рај. Молим све који су писали за „Галасксију” да ми се јаве, позваћемо их на велику светковину у Београду, а потом ћемо заређати по Србији и Републици Српској (можда још негде, уколико будемо добродошли). На многаја љета!
Станко Стојиљковић (s.stanko@yahoo.com)
Србија мора да нађе начина и снаге да сачува и оснажи ГАЛАКСИЈУ.