Мумија коју су научници открили пре честрдесет година у цркви у Напуљу, помоћу савремене технологије открила тајне заразних болести из периода ренесансе.
Нико од научника није очекивао да ће пронаћи и успешно изоловати геном бактерије Escherichia-e coli док су истраживали мумифициране остатке напуљског племића који је преминуо 1586. године, рекао је генетичар и главни аутор студије Џорџ Лонг. Научник сматра да ће ово откриће помоћи будућим истраживањима поменуте бактерије, која је временом постала отпорна на антибиотике и у модерном добу изазива тиху епидемију.
У току проучавања цркве Светог Доменика Мађореа у Напуљу 1983. године, научници су открили мумифициране остатке италијанских племића из ренесансе. Скоро четрдесет година касније тим научника са Универзитета Мекмастер у Kанади решио је да помоћу савремених анализа детаљније испита једну мумију – Ђованија дʼАвалоса, за кога су знали да је патио је од хроничне упале жучне кесе изазване каменом у жучи.
Речена бактерије живи у цревима људи и неких животиња, али некада може деловати као патоген који доводи до упала у телу домаћина током стресних периода или услед основне болести и имунодефицијенција. Последњих година се често пише да ова супербактерија позната по томе што је отпорна на већину антибиотика, па се спроводе бројне студије које би им помогле да што ефикасније излече пацијенте код којих се упорно враћа.
Познато је да бактерија Escherichia coli може да доведе до инфекција органа који доприносе производњи и транспорту жучи и да може да изазове стварање калцијумове соли – што је према тврдњама научника први корак ка формирању камена. Научници су решили да детаљније испитају остатке овог племића у циљу реконструкције генома бактерије. Према њиховим тврдњама успели су да изолују неконтаминиран фрагменте циљане бактерије и реконструишу први древни геном. Међутим, истраживачки тим је објаснио да потпуна еволуциона историја за сада остаје мистерија, а и део који би могао да укаже на то када је стекла отпорност на антибиотике.
Базилика Светог Доменика Мађореа је једна од најважнијих и највећих цркви у целом Напуљу. Историјски извори наводе да су у овој опатији студирали неки од највећих италијанских умова, као што су хуманиста Ђовани Понтано и филозофи Ђордано Бруно и Томазо Kампанела. Један од најимпресивнијих делова цркве је сакристија – споредна просторија, у којој је нађено 38 древних ковчега с телима арагонских принчева и напуљских племића, који су умрли у XV и XVI веку. Њихови ковчези су били пресвучени свилом, брокатом и другим скупоценим материјалима. А пронађене мумије су јединствене не само због добре очуваности тела, већ и због славе покојника чији животи су добро документовани. Ово је научницима пружило изванредну могућност за поређење палеопатолошких и историјских података. Студија је објављена у часопису Communications Biology.
(Извор Национална географија)
