Kолико дуго би људи могли да издрже на Марсу без скафандера?
Сведоци смо свемирске трке у којој се многобројне владе и најбогатији људи тркају ко ће пре колонизовати Црвену планету, међутим, да ли је живот за човека тамо тренутно могућ? Шта је човеку на Марсу неопходно за живот?
Оно најосновније је: вода, храна и кисеоник. И још на стотине других ствари, рецимо склониште од опасног зрачења и тако даље, али претходно набројано је баш основно. На Земљи кисеоник у довољној количини за живот производе биљке и неке бактерије, мада тај гас није једини у атмосфери коју удишемо. Има га око 21 одсто, а највише је азота: 78 одсто. Азот има своју функцију, али нам за дисање није потребан и ми га се ослобађамо са сваким издисајем.
Марсова атмосфера је далеко сиромашнија од земаљске – и то чак 100 пута – а састављена је углавном од угљен-диоксида. Чак 96 одсто Марсове атмосфере чини овај гас, док кисеоника тамо готово и да нема. Ово је структура Марсове атмосфере: 95,97% угљен диоксид, 1,93% аргон, 1,89% азот, 0,146% кисеоник, 0,0557% угљен моноксид и 0,0210% водена пара.
Ако вас интересује зашто Марс има тако ретку атмосферу – па то је углавном зато што је дупло мањи од наше планете па је и његова гравитација слаба и тиме недовољно јака да задржи честице гасова, које се еонима расипају у међупланетарни простор.
Добро да се вратимо на дисање на Црвеној планети: ако бисте се наједном нашли негде на њој без скафандера, већ са првим удахом почели бисте да се гушите јер је угљен диоксид отрован за наш организам. Сем тога, чак да кисеоника процентуално има довољно у његовој атмосфери, наша земаљска плућа не би била у стању из тако ретке атмосфере да удахну довољно ваздуха који је потребан нашем телу, стога би се све окончало за минут, највише два.
(Извор Национална географија)
