Студија коју су финансирали Cancer Research из Велике Британије и Светски фонд за истраживање рака указује да би могла постојати веза између индустријски прерађене хране и повећања ризика од разних врста канцера.
Одавно се зна да су индустријски прерађени производи, попут сладоледа, шунке, грицкалица и хлеба, мање здрави од свега што можете спремитиу властитој кухињи, а научници сада упозоравају да би хемикалије, боје, заслађивачи и конзерванси у њима могли повећати ризик од рака, пише немачка новинска агенција DPA. Студија коју су финансирали Cancer Research из Велике Британије и Светски фонд за истраживање рака указује да би могла постојати веза између индустријски прерађене хране и повећања ризика од разних врста канцера.
Тим истраживача са Империјал колеџа у Лондону, који је спровео студију, оценио је да се то не може доказати јер се темељи на посматрањима. Другим речима, на томе да су се људи присећали шта су јели. Међутим, изјавили су становници Велике Британије, где је истраживање спроведено, једу превише прерађене хране и позвали су на ознаке упозорења на предњој страни паковања. Индустријски прерађена храна садржи састојке које људи обично не додају када сами кувају. Ти додаци могу укључивати хемикалије, боје, заслађиваче и конзервансе за продужење рока трајања.
У овој острвској земљи најчешће се једе ова индустријски прерађена храна: куповни хлеб, готова јела, разне житарице за доручак, месне прерађевине, слаткиши и кекс, пецива и колачи. Али није свака прерађена храна лоша. На пример, Национална здравствена служба Уједињеног Kраљевства (NHS) наводи да је неке намирнице потребно прерадити да би биле безбеднне, попут млека, које се пастеризује да се уклоне бактерије. Претходне студије указале су на везу између прерађене хране и болести срца, гојазности и дијабетеса типа 2.
У новој студији, објављеној у eClinicalMedicine, истраживачи су користили податке британске Биобанке да испитају исхрану 197.426 житења у од 40 до 69 година. Здравље им је праћено деценију, а такође је анализиран ризик од развоја рака или смрти од ове болести. Студија је показала да је веће уношење индустријски прерађене хране повезано с већим ризиком од настанка рака уопште, а посебно од рака јајника и мозга. Исто тако повезана је с повећаним ризиком умирања од рака, понајвише од рака јајника и дојке.
Научници су открили да за сваких 10 одсто повећања удела ултрапрерађене хране (UPF) у нечијој исхрани постоји два посто већи ризик од рака у целини, а 19 посто повећан ризик за рак јајника. На пример, ако је неко имао нула UPF, ризик је растао за сваких 10 постотака повећања конзумације. Сваки пораст од 10 посто био је повезан и са шестопостотним повећањем ризика смрти од рака, 16 одсто повећаним ризиком од рака дојке и 30 посто повећаним ризиком од рака јајника. Те везе биле су потврђене чак и након узимања у обзир чинилаца који могу пројенити резултате, као што су вежбање или индекс телесне масе (BMI).
Научници су истовремено открили да су људи који су имали највиши (обично 41 одсто) износ индустријски прерађене хране у исхрани имали 7 посто већи ризик од рака у односу на оне с најмањим уносом те хране (9 посто удела у исхрани). Др Ештер Вамос, главна ауторка студије: „Ова студија придодаје се све већем броју доказа да ултрапрерађена храна вероватно негативно утиче на наше здравље, укључујући ризик од рака. С обзиром на велике количине уношења код одраслих и деце у Уједињеном Kраљевству, то има важне импликације на будуће здравље. Иако она не може доказати узрочност, други доступни докази показују да би смањење ултрапрерађене хране у исхрани могли пружити важне здравствене предности.” Дотична научница је додала да су потребна даља истраживања да би се потврдили налази и разумеле најбоље јавне здравствене стратегије за смањење раширене присутности и штетности ултрапрерађене хране у идхрани.
Др Kјара Чанг, која је такође учествовала у студији, изјавила је да просечни Британац више од половице дневног енергетског уноса добија ултрапрерађене хране: „То је изузетно много и забрињавајуће јер се ултрапрерађена храна производи од индустријских састојака и често користи прехрамбене адитиве за прилагођавање боје, укуса, конзистенције, текстуре или продужења рока трајања. Наша тела можда неће реаговати на исти начин на ултрапрерађене састојке и адитиве као на свежу и хранљиву минимално прерађену храну. Међутим, ултрапрерађена храна је свуда и рекламира се ниским ценама и атрактивним паковањем. Потребне су јасне ознаке упозорења на предњој страни пакивања за ултрапрерађену храну да бисмо потрошачима помогли у избору, а порез на шећер требало би проширити на ултрапрерађена газирана пића, пића на бази воћа и млека и друге ултрапрерађене производе.”
Др Панагиота Митроу, директорка истраживања и иновација у Светском фонду за проучавање рака, изјавила је: „Резултати прве британске студије те врсте значајни су јер је то најопсежнија процена ултрапрерађене хране и ризика од рака. То придоноси растућим доказима који повезују ову храну с раком и другим здравственим стањима. И додала да би требало ограничити једење брзе хране и друге прерађене хране с високим уделом масти, скроба или шећера: „За максималну корист препоручујемо да целовите житарице, поврће, воће и махунарке буду главни део ваше уобичајене исхране.”
(Индекс)
