Српска научница проф. др Бранка Вучетић добитница је овогодишње престижне награде Еурека у Аустралији због свог доприноса у развоју бежичних комуникација и wireless технологије која се данас користи широм света.
Kако се наводи у образложењу за доделу награде, проф. др Вучетић је својим истраживањима у развоју алгоритама за мобилну Wi-Fi и сателитску комуникацију омогућила брзу и сигурну конекцију милионима људи, а њен рад ће према речима стручњака омогућити бржи развој велике индустријске аутоматизације, роботске хирургије, аутомобила без возача.
Бранка Вучетић (Википедија)
Не само то, она је помогла и у развоју 5G мреже за мобилну телефонију која тек треба да стигне у Србију.
Њена истраживања су дуго времена била усмерена на развој заштитних кодова, а последњих неколико година бави се развојем безичних мрежа за интернет ствари, односно индустријски интернет
– У својим истраживањима настојим да препознам значајне проблеме са којима се телекомуникациона индустрија суочава кроз сарадњу са оператерима и произвођачима телекомуникационе опреме. Следећи овај приступ радила сам на развоју неколико генерација бежичних телекомуникационих мрежа за мобилну телефонију, пренос података и приступ интернету, од 2G, преко 3G, 4G, до 5G, која се управо сада инсталира широм света, а истраживачи већ планирају 6G мреже – објашњава проф. др Вучетић.
Светски призната научница радо сарађује са колегама из Београда и Новог Сада. Њена истраживања су дуго времена била усмерена на развој заштитних кодова, а последњих неколико година бави се развојем безичних мрежа за интернет ствари, односно индустријски интернет.
– Интернет ствари је умрежавање и повезивање на интернет предмета, а не само људи. То је нова и веома широка област која може да се подели на потрошачки интернет ствари и индустријски интернет. Потрошачки интернет ствари подразумева повезивање на интернет ручних часовника и наруквица за праћење физичке активности, одеће за надгледање значајних параметара здравља, кућних апарата ради даљинског управљања, или паметних кућа, где вам се аутоматски отварају врата, пали клима-уређај пре доласка кући или вас чека скувана кафа. С друге стране, индустријски интернет је повезивање на интернет опреме, машина, аутомобила, енергетских система, фабрика и болница, ради надгледања, оптимизације и аутоматизације њихових операција – објашњава наша саговорница.
Према њеним речима, постојећа аутоматизација у фабрикама и енергетским мрежама је затвореног типа, ограничена и нема приступ интернету, а интернет би омогућио лакше откривање кварова, њихово прецизно лоцирање и транспарентност широм великих просторно разуђених фабрика и инфраструктурних система.
Ова технологија како објашњава наша саговорница континуирано прикупља податке о машинама и системима и омогућава њихов оптималан рад применом рачунарских метода и вештачке интелигенције у такозваном облаку (cloud – скуп рачунарских ресурса који су доступни на даљину).
– Главна добит овог приступа је у повећању продуктивности и снижењу трошкова. Индустријски интернет се сматра главним покретачем развоја у свим индустријама, биле оне производне или услужне, укључујући енергетске, здравствене, транспортне, грађевинске и пољопривредне технологије. Најзначајније примене су у самоуправљајућим аутомобилима, аутоматизацији производње у фабрикама употребом робота, паметним енергетским мрежама са интегрисаним обновљивим изворима енергије и телероботским системима за хируршке операције на даљину – каже проф. др Вучетић.
Никола Тесла, творац бежичног преноса, инспирисао ме је својом визионарском изјавом из 1926. да радиокомуникације, ако се правилно примене, могу да претворе читаву земљину куглу у огромни мозак, коме ћемо приступати инструментима довољно малим да стану у џеп. Ово је било врло прецизно предсказање интернета и мобилних телефона
Она истиче да се предвиђа да ће економски допринос индустријског интернета за десет година бити реда величине више од десет процената од вредности укупне светске привреде. Бранка Вучетић је завршила основне студије у Београду на Електротехничком факултету где је и магистрирала. У Србију долази барем једном годишње и сарађује са колегама са Новосадског универзитета.
Никола Тесла (Википедија)
Главни фокус истраживања проф. др Вучетић био је откривање ефикасних кодова који омогућавају поуздан бежични пренос информација, што је у ствари био рад на остваривању визија два велика научника – Николе Тесле и Kлода Шенона.
– Никола Тесла, творац бежичног преноса, инспирисао ме је својом визионарском изјавом из 1926. да радиокомуникације, ако се правилно примене, могу да претворе читаву земљину куглу у огромни мозак, коме ћемо приступати инструментима довољно малим да стану у џеп. Ово је било врло прецизно предсказање интернета и мобилних телефона. Kлод Шенон је отац дигиталних телекомуникација, а ја сам се усредсредила на остваривање визија ова два велика научника – каже проф. др Вучетић.
(Извор Блиц)
