Мушкарци у просеку живе неколико година краће од жена, али се не зна зашто.
Према подацима немачког Завода за статистику, очекивани животни век мушкараца и жена је у сталном порасту током последњих неколико деценија, али једна разлика остаје: мушкарци у просеку и даље умиру око пет година раније од жена. Слично је широм света. Могући разлог за то би могао бити Y-хромозом. Такозвани X-хромозоми и Y-хромозоми су део генетских информација у ћелијама нашег тела. Жене у својим ћелијама обично имају два X-хромозома, док мушкарци имају један X-хромозом и један Y-хромозом.
Мушки хромозом је знатно мањи од X-хромозома и осигурава развој мушких полних карактеристика у ембриону. Међутим, старењем, током ћелијске деобе Y-хромозом може да нестане. То је већ неко време познато у стручним круговима. Та мутација није сасвим безопасна, објашњава кардиолог Андреас Цајер у Универзитетској болници у Франкфурту: „У последње две или три године било је студија које су показале да се губитком овог хромозома чешће појављују кардиоваскуларне болести, Алцхајмерова болест, дијабетес, а и класична болест макуларне дегенерације повезане са старењем, дакле лагани губитак вида. И надовезујући се на то, поставља се питање: Како је то могуће?”
Губитак Y-хромозома јавља се првенствено у ћелијама које сваког дана производе милијарде крвних зрнаца у коштаној сржи. Ако таква крвна матична ћелија изгуби Y-хромозом, неће га имати ни сви њени потомци, а често баш такве производе чак и више нових крвних зрнаца од других. Према Цајеровим речима, овом мутацијом је погођено око 40 одсто мушкараца старијих од 70 година, а свега око пет одсто 45-годишњака. Међутим, не губе све крвне матичне ћелије Y-хромозом – него се ствара такозвани мозаик ћелија са различитим облицима генетских информација. Истраживачки тим које предводи овај кардиолог жели да сазна које промене су последица недостатка Y-хромозома. Јер укључивање или искључивање гена могло би да покрене патолошке процесе у телу. Показало се да су крвне ћелије без Y-хромозома знатно учесталије код мушкараца са срчаним обољењима него код здравих. У експериментима на животињама у САД показали су важну улогу Y-хромозома у здрављу. Крвне ћелије без Y-хромозома код животиња су покренуле запаљенске процесе – у срцу, плућима и бубрезима.
Резултат: ткиво се мења у такозвану фиброзу, задебљано и стврднуто као ожиљак. Такви ожиљци чине срце тврђим и мање способним за пумпање. Још није разјашњено да ли се ово откриће може применити и на људе. Али ћелије пацијената у Универзитетској болници у Франкфурту су, такође, произвеле више супстанци које изазивају упалу: Због тога се ерујемо да се резултати истраживања на мишевима могу применити и на људе. За последице недостатка Y-хромозома не постоји терапија, а није познато да ли се њихов губитак може спречити. Али, постоје е животне навике које га подстичу. Кардиолог Цајер стога препоручује мушкарцима да буду физички активни, да не пуше и да избегавају стрес.
(РТС)
