Водице за испирање уста и носа, чак дечји шампони врло ефикасно уништавају коронавирусе у лабораторијским условима, показало је ново истраживање.
Аутори студије представљене у часопису Journal of Medical Virology надају се да би њихови налази могли помоћи у успоравању ширења ковида-19, особито у раздобљу док се чекају делотворна цепива и лекови.
Средства без рецепта
У својем истраживању тим са Државног универзитета Пенсилванија (САД) тестирао је деловање уобичајених средстава за испирање носа и уста која се могу добити без рецепта. Научници су тестирали њихову способност инактивације високих концентрација HCoV на културама ткива људске јетре с контактним временима од 30 секунди, минут и два минута.
„Раствор дечјег шампона за испирање носа од 1% инактивирао је HCoV више од 99,9% с временом контакта од два минута. Неколико производа за испирање уста и гргoљeње без рецепта, укључујући „листерин” и производе сличне њему, инактивирало је вирус с учинком већим од 99,9%, чак и с временом контакта од само 30 секунди”, пишу у својем раду аутори.
Потврдити на људима
Но овде је важно истаћи да се не могу увек сва истраживања у лабораторијским условима превести у закључке који би вредели за људе. Напротив, то успева у мањини случајева. Да би се резултати потврдили, требало би иста средства тестирати на људима и то у контролисаним, насумичним студијама (CRT) на великом броју учесника.
Треба имати на уму, такође, да у америчкој студији није коришћен опасни SARS-CoVС-2 него коронавирус прехладе HCoV. С друге стране, чињеница је да је HCoV људски коронавирус и да је генетски сличан вирусу SARS-CoV-2. У сваком случају, за сада је још увек реч само о претпоставкама које се истражују, што значи да нема смисла похрлити у апотеке.
На људима у току
Тина Поклеповић, коруководитељка хрватског огранка независне светске медицинске организације Cochrane с Медицинског факултета Универзитета у Сплиту, каже да у овом тренутку још увек не знамо користи и ризике коришћења антимикропских водица за испирање усне шупљине или спрејева за нос у смањењу ризика од инфекције ковидом-19. Но неке студије су у току и ускоро би требало да буде доступних доказа.
Тина Поклеповић (Cochrane Croatia.org)
„Наиме, Cochrane-ова група за орално здравље (Cochrane Oral Health Group), заједно с Cochrane-овом ENT групом (Cochrane Ear, Nose and Throat Group), спровеле су три ситемска прегледа да би истражиле учинак антимикропских водица за испирање усне шупљине и спрејева за нос у смањењу трансмисије, смањењу ризика од инфекције и заштити здравствених делатника и побољшању исхода за оболеле од инфекције ковидом-19. Циљ тих радова био је проценити ризике коришћење водица и спрејева код болесника обољелих од ковида-19, и то с посебним нагласком на стопе морталитета, потребе за лечењем, укључујући стопе хоспитализације, потребе за потпором дисању, дијализом или другим облицима хемофилтрације, стопе нове појаве болести међу здравственим особљем које лечи оболеле, али и важне штетне учинке, попут губитка осета мириса, промене у количини вируса код заражене особе и засићеност капљица слине вирусом”, говори Тина Поклеповић.
„Међутим, Cochrane-ови прегледи нису резултирали закључком јер није пронађена ниједна завршена студија. Постоји 16 студија у изради које предвиђају укључивање готово 1.250 пацијената и испитују низ водица за испирање усне шупљине и спрејева за нос. Међу њима је 14 насумичних контролисаних огледа (RCT), клиничких студија спроведених у стварним животним ситуацијама, где су пацијенти насумично расподељени на једну или више различитих интервенција. Ова врста студија осигурава најпоузданије доказе о деловању неког поступка”, тумачи наша саговорница.
Потврђују их истраживања
Будући да за сада још увек немамо вакцине и да немамо ни нарочито делотворне лекове, осим „дексаметазона” који има умерене ефекте, научници сматрају да би водице за испирање које нису скупе, а нису ни штетне, могле бити занимљива помоћ и да би то требало истражити на људима. У таквој ситуацији свакако је занимљиво да налазе тима с Пенсилванија универзитета подупиру истраживања објављена у Немачкој у јулу, која су такође сугерисала да би излагање водици за уста могло знатно смањити вирусно оптерећење коронавирусом. Важно је нагласити да је у немачкој студији у тестирањима која су била слична америчким коришћен SARS-CoV-2. Ипак, ни она није спроведена на људима.
И часопис ЈАМА пише
У прилог испирању носа и гргољењу говори једна прегледна студија објављена у америчком медицинском часопису ЈАМА. У њој аутори тумаче неке могуће механизме корисног учинка физиолошког раствора.
„Слузница носа има важну улогу у урођеном имуном систему, будући да пружа примарну одбрану од удахнутих вируса, бактерија и других честица.
Ова слузница, која се састоји од површинског слоја слузи на врху водене базе, заробљава удахнуте честице које се потом покрећу доњим цилијама у назофаринкс. Напослетку се сливају у систем за варење, где се уништавају. Средства за испирање носа користе ову секреторну облогу на више начина. Прво, испирање носа физички ремети вискозни површински слој, уклањајући слуз и припадајуће честице. Уз то, присутност физиолошког раствора у носу помаже у повећавању хидратације дубљег воденог слоја и истовремено побољшава учесталост ритма цилијарних ћелија и смањује локалне медијаторе упале. То може бити посебно корисно током вирусне респираторне инфекције, код које постоји резултирајућа мукоцилијарна дисфункција и мукостаза која се јавља секундарно као упални одговор”, пишу аутори.
„Иако су in vitro студије показале ове учинке, неке студије in vivo (на људима) побудиле су забринутост због локалних штетних симптома, укључујући назално пецкање, зачепљење носа и ринореју, што би ограничило употребу хипертоничних сланих раствора (с већом концентрацијом соли од физиолошких). Недавна метаанализа која је процењивала испирање изотоничним физиолошким раствором и HS-ом за све синоназалне болести закључила је да је HS, с концентрацијом мањом од 5% натријум хлорида, кориснији од изотоничног физиолошког раствора за лечење синоназалне патологије. Осим тога, недавно насумично клиничко испитивање које је оцењивало корисност HS-а за ублажавање прехладе показало је да смањује трајање болести, употребу лекова без рецепта, пренос на чланове породице и испуштање вируса”, тумаче аутори.
Има потврда и за људе
Ефекти водица за нос и уста, који су главни путеви уласка респираторних вируса у организам, за сада су истражени на људима углавном само у мањим студијама, понајпре у азијским земљама, особито у Јапану, где је гргољење саставни део културе одржавања хигијене. Наиме, у Јапану власти током сезона грипа и прехлада, уз мере друштвеног дистанцирања и ношења маски, такође препоручују гргољење. Једно насумично испитивање спроведено у Јапану 2005. показало је да испирање грла водом из славине три пута дневно смањује учесталост инфекције горњих дисајних путева за 36% .
(Youtube/Индекс)
Једно друго насумично испитивање спроведено у Енглеској 2019. показало је да је испирање носне шупљине и гргољење грла хипертоничним раствором током 48 сати након појаве симптома код болесника с инфекцијом горњих дисајних путева значајно смањило вирусно оптерећење, трајање болести за 1,9 дана, употребу лекова за 36% и пренос на контакте у домаћинству за 35%. Надаље, у двема in vitro студијама о коронавирусима, који узрокују SARS и MERS инфекције, показано је да повидон јодид активно делује на оба вируса (Eggers 2018; Kariwa 2006).
Поклеповић каже да је Cochrane-ов систематски преглед из 2015. године пронашао доказе из пет студија с преко 750 испитаника, деце и одраслих, који упућују на то да би испирање носа физиолошким раствором могло бити корисно за ублажавање симптома акутних инфекција горњег респираторног тракта без озбиљних штетних последица. Но истиче да су резултати темељени на малим студијама, што значи да морамо бити опрезни у њихов тумачењу.
Могући механизам гргољења
Научници претпостављају да би гргољење могло бити успешно зато што физичко средство за прање које се користи узрокује испирање вируса и заражених ћелијаа или узрокује хемијску инактивацију вируса. Притом треба имати на уму да су концентрације хлора у води из славине у Јапану често веће од 0,1 мг/л (милиграма на литар) и да у неким подручјима достижу 0,5-0,8 мг/м, што је довољно да осигура инактивацију вируса. Показало се да хлоридни јони у хипертоничном физиолошком раствору инхибирају репликацију вируса и да их ћелије користе за производњу хипохлорне киселине за постизање антивирусних учинака.
Опрез, могуће су нуспојаве
Иако гргољење грла растворима хлорида и водицама за испирање има позитивне резултате, потребна су даља опсежна испитивања да би се утврдила потребна концентрација хлорида и учесталост гргољења. Осим тога треба истаћи да не постоје развијене методе за чишћење дисајних путева. Такође, треба имати на уму да пацијенти с високим притиском и болестима бубрега треба да избегавају прекомерно гутање физиолошког раствора. Особе с абнормалним рефлексима гутања, исто тако, требало би да избегавају гргољење да би спречиле неочекивано гушење и аспирацијску упалу плућа.
Тина Поклеповић каже да је разумљиво значајно интересовање у вези с коришћењем средстава за испирање носа или усне шупљине у превенцији инфекција горњег респираторног тракта узрокованих вирусом, или бар за ублажавање симптома.
„Водице за испирање и спрејеви за нос код обољелих од ковида-19 имају потенцијал да смање количину вируса у орофаринксу и назофаринксу, што би могло довести до смањења тежине болести или, пак, бржег опоравка. Надаље, смањена количина вируса могла би смањити број честица вируса у капљицама слине које шире заражени појединци, па би то могло смањити трансмисију болести између заражених и здравственог особља које их лечи. Осим тога, поступци су једноставни и јефтини”, тумачи она.
Није замена за друге мере
Но истиче да је важно нагласити да водице за испирање, а и спрејеви за нос, поред корисних учинака носе неке могуће ризике, па као и са сваким другим лечењем могу изазвати алергијску реакцију.
„Могуће је, такође, да коришћење водице или спрејева доведе до нежељених учинака, попут иритације слузнице, губитка укуса или осета мириса, што је уједно симптом ковида-19, али и до поремећаја равнотеже нормалне микрофлоре у устима и у носу уклањањем корисних микроорганизама који су нам важни, јер спречавају колонизацију патогених микроорганизама, подржавају имуни одговор и имају бројне друге повољне функције. Остали нежељени учинци тичу се иритације слузнице до улцеративних промена или бојења зуба, додуше реверзибилног, као што је то случај с хлорхексидином. Важно је стога обратити пажњу на потенцијалне штетне учинке, јер ако неке студије и покажу повољне учинке водица или спрејева, тај учинак очекивано неће бити велики, јер то обично тако јесте – врло мало здравствених интервенција даје велике драматичне учинке”, говори Тина Поклеповић.
„Ипак, и те мале корисне учинке ћемо моћи одвагнути тек у односу на ризике, дакле тек ако су нам познати сви потенцијални штетни учинци. Наиме, одлука о томе треба ли или не користити неки поступак мора бити поткрепљена јасним размерама корисних и штетних учинака, исплативости и проводивости поступака, а све на темељу резултата поузданих научних метода. Нешто што делује у теорији или у лабораторији не мора деловати у стварном животу или, чак, може бити штетно. Прихватљиво објашњење зашто нешто делује не даје нам довољно поуздања да ће то стварно тако деловати или да је сигурно за коришћење. Чак и ако постоје докази да нешто делује на добар, повољан начин, величина тог учинка и његова сигурност не могу се претпоставити. Стога нам преостаје сачекати добре, квалитетне RCT-ове како бисмо могли доносити одлуке за здравље људи. Све друго може нас одвести на погрешан пут”, закључује она.
Kоначно, важно је упозорити да гргољење и испирање носа никако не би требало доживети као замену за друге епидемиолошке мере – одржавање дистанце, ношење маске и прање руку.
(Извор Индекс)
