У времена она, када је његово заштитно име (и презиме) био почивши проф. др Бранислав Јанковић, нико се не би усудио да се и у себи запита да ли је тако нешто оствариво. Дотични научник био је перјаница Института за виросологију, светске имунологије и српске науке.
Станко Стојиљковић
Враћа ли се Институт „Торлак” на стазу старе славе? Ако је веровати сумњалима, ни говора. Излишно је, стога, да се помишља на то да се ускоро у овој научној установи производи руска вакцина.
Уједињеним знањем српских и руских научника, као што је то случај у бројним другим земљама.
У времена она, када је његово заштитно име (и презиме) био почивши проф. др Бранислав Јанковић, нико се не би усудио да се и у себи запита да ли је тако нешто оствариво. Дотични научник био је перјаница Института за виросологију, светске имунологије и српске науке.
У новогодишњем броју „Политике” 1992/03. осванула је, први пут, листа стотину најцитиранијих домаћих истраживача, на којој је он био испред осталих. На страну то што сам имао силних непријатности, чак и озбиљних оспоравања из САНУ и Министарства науке.
Бранислав Јанковић
Подсећања ради, по професору Браниславу Јанковићу названа је једна грана поменуте имунологије – психонеуроимунологија. Ни највећи скор у цитирању, ни несумњив међународни углед нису били од користи да буде изабран за академика. Упућени кажу да су се највише опирали појединци у белим мантилима, као што то уобичајено бива.
Чему ово присећање?
Институт „Торлак”, на истоименом београдском брежуљку, морао би да понесе име реченог српског великана који га је обилато прославио на свим меридијанима.
Исто сам у последњој деценији минулог столећа предложио да се Институт нуклеарних наука назове по својем оснивачу, академику Павлу Савићу. Није прошло, то су највише оспоравали управо „винчанци”. И нису попустили, зову га по селу с чувеним археолошким налазиштем.
Остао је траг у новинама да нисам успео.
Покушао сам лане, некако у ово време, да убедим присутне на комеморацији да се Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство украси именом (и презименом) оснивача, управо преминулог професора Владимира Глишина.
Прочитао сам то у Коларчевој задужбини, позвали ме да освежим сећање на вишегодишње пријатељевање с нашим водећим генетичаром. А после сам то објавио у „Галаксији”.
Трећи покушај – трећи неуспех. Више не верујем у српску изреку о трећој срећи.
Уверен сам , међутим, да ће Институт за вирусологију, вакцине и серуме, свакако, овладати високотехнолошким поступком израде руске вакцине. Зар после много година таворења, поново не производи цепиво против грипа?
Најзад да се неко тога сети. Ми старији, свакако, знамо колико је покојни професор Бранислав Јанковић био велики научник, иако се ретко појаљивао у медијима. Воело бих да читаоци галаксије подрже овај предлог.