ЈЕДНАЧИНА ЗА ПОХЛЕПУ

Узрок слома светског тржишта лежи, чини се, у формули која је 1997. године награђена Нобеловом наградом!

Да ли би човечанство уронило у економску кризу да није било „Мидине једначине”? Мислимо на античког фригијског краља који је својим додиром све претварао у злато, а чије је математичко знање, свакако, остало непознато.

Упућени сматрају да је кључну
улогу имала Блек-Скоулсова
једначина, коју су смислили
Фишер Блек и Мајрон Скоулс.

Свет се још мучи с последицама финанцијских недаћа, а бројни зналци покушавају да открију шта је то изазвало слом светског тржишта. Узрок лежи, чини се, у формули која је 1997. године награђена Нобеловом наградом!

У сржи приче су „квантовци”, врсни математичари који су протеклих година заузели водеће положаје у банкама осмишљавајући како да што брже зараде.

Упућени сматрају да је кључну улогу имала Блек-Скоулсова једначина, коју су смислили Фишер Блек и Мајрон Скоулс, у чију се исправност годинама веровали бројни улагачи, а она се заснива на једноставном начелу. Најлакше се може описати на примеру куповине и продаје опклада на коње усред саме трке.

Усисава новац

Међутим, она је покренула низ улагања која су се на крају претворила у глобалну индустрију.

Невоље су искрсле када је хипотекарно тржиште почело да пуца, па је иста математичка једначина одједном постала „црна рупа” која усисава новац.

У најкраћем, стварна економија замењена је замршеним финансијским инструментима, познатим под називом деривати, који нису ни новац, ни роба. То су инвестиције у инвестиције или, сликовито описано, опкладе на опкладе. Деривати су поспешили процват привреде, да би напослетку довели до бројних поремећаја на тржишту, а то је, управо, изазвала Блек-Скоулсова једначина.

Успостваљено је својеврсно
„врзино коло”, а компаније су
измишљале све запетљаније
финансијске инструменте.

Сама по себи, формула није била толико лоша: омогућује процењивање вредности финансијских деривата којима се тако могло трговати пре времена (пре доспећа наплате). Функционисала је врло добро, уколико је коришћена опрезно. Али је тржиште, очигледно, заборавило како се завршила бајка о краљу Миди.

Математичка једначина је, дакле, подстакла велики раст економије, па се до 2007. године у свету већ трговало дериватима вредним око квадрилион долара годишње. То је, чак, 10 пута више од укупне вредности свих производа која је произвела светска индустрија у протеклом веку!

Успостваљено је својеврсно „врзино коло” у којем су компаније измишљале све запетљаније финансијске инструменте, због чега су биле приморане да запошљавају даровите математичаре да смишљају сличне формуле које су указивале на то колико су нови захвати ризични. Но, заборавили су на ћуди тржишта.

Нове формуле

Блек-Скоулсова једначина је скована још 1973. године, а примењује се на два најједноставнија и најстарија деривата: опције на куповину и опције на продају. Опције дају купцу или продавцу право да продају или купе робу у одређеном тренутку по одређеној цени, а помоћу формуле се долази до израчунавања њене вредности пре доспевања наплате. Дакле, тако можете продати или купити било шта у ма којем тренутку.

Због изузетно успеха и учинка у трговини, Мајрону Скоулсу и Роберту Мертону је 1997. додељена Нобелова награду за економију. Потоњи је, наиме, потврдио формулу, а Фишер Блек је до свечаног уручивања преминуо.

Математичари су у међувремену смислили низ попратних формула за бројне финансијске инструменте, изгубивши из вида да се те претпоставке повремено не поклапају са стварним стањем. Важиле су, наиме, само у случају стабилног тржишта. Формуле и деривати су постајали све сложенији и све су се више удаљавали од стварности.

Да ли је Блек-Скоулсова једначина крива за светску економску кризу? Стручњаци одговарају двојако: и јесте и није. Нема сумње да је придонела урушавању тржишта, али само зато што није употребљавана на прави начин.