Ново истраживање показало је да слатководна језера широм света испаравају брже него што се мислило, а то има значајан утицај на климатске и временске моделе. Природна и вештачка језера красе око пет милиона квадратних километара Земљине копнене површине. У њима се налази скоро 90 посто свеже текуће површинске воде на нашој планети, а дом су многих јединствених животних форми.
Но због глобалног отопљења и повећаног сунчевог зрачења небо је постало жедније него икада раније. Већа подручја воде због смањења леденог покривача такође су дала небу све већи приступ молекулима воде. Сви ови чиниоци придоносе бржем циклусу кружења воде; од њеног накупљања на копну до поновног испаравања у атмосферу. Претходне процене овог циклуса ослањале су се на стопе испаравања, али те стопе не представљају сву количину воде која се губи из језера због других фактора попут циклуса смрзавања и одмрзавања. Због ове зависности од локалних услова поуздана мера испаравања мора се израчунати независно за свако језеро.
Стога су еколог Ђенг Ђао са Универзитета Тексас А&М и колеге прикупили све потребне податке за невероватна 1,42 милиона језера у свету. Kористили су месечне информације о губитку воде са сателита у раздобљу од 1985. до 2018. и за свако језеро посебно узели у обзир брзину испаравања, површину, трајање леденог покривача и промене у складиштењу топлоте. „Открили смо да је дуготрајно испаравање језера за 15,4 посто веће од претходних процена”, рекао је дотични научник, а преноси Science Alert.
Само небо сваке године упије преко три трилиона литара воде више него раније. Истраживчи су такође открили да вештачки резервоари имају пропорционално већи допринос овом испаравању (16 посто) него што на то указује њихов капацитет складиштења од 5 посто. „Из глобалне перспективе, укупно испаравање из резервоара може бити веће од комбиноване употребе воде за домаћинство и индустрију. Но чак и у Сједињеним Државама за врло мало језера имамо поуздане податке о испаравању”, додао је еколог Хуилин Гао.
Ђао и сарадници су помоћу прикупљених података направили пројекат глобалног волумена испаравања језера (GLEV). Овај модел је јавно доступан, зато позивају ширу научну заједницу и све службе које управљају водама да га користе. „С резултатима за поједина језера, он може помоћи у побољшању доношења одлука о управљању акумулацијама у целом свету, посебно у условима све већих суша и раста популације”, нагласио је Гао. Истраживање под насловом Evaporative water loss of 1.42 million global lakes објављено је у часопису Nature Communications.
(Извор Индекс)
