У јулу 2021. Туз је био готово лишен воде, што је довело до масовног угинућа птица.
У централном делу Анадолије налази се језеро Туз, које је некада било друго по величини у Турској. Њeгов салинитет је 340‰, због чега и носи име Tuz Gölü (у преводу са турског „слано језеро”). Туз се храни из два тока и подземним и површинским водама, а из њега вода не отиче. На ушћу потока у језеро настале су мочваре, а током већег дела године језеро је веома плитко: до 0,4 метра. Зими се део соли раствара у слаткој води, која с падавинама улази у језеро. До августа како језеро испарава, на њему се ствара 30 сантиметара дебео слој соли. То је Турској омогућило да овде успостави три рудника, који производе 63% соли која се троши у земљи. Међутим, из године у годину, воде у језеру је све мање и мање: научници кажу – због све чешћих и интензивнијих суша. Средоземље је једно од најтоплијих тачака климатских промена, са температурама које расту брже у односу на светске – за 1,5 Целзијусових степени, у поређењу са глобалним просеком који износи 1,1 степен.
Стручњаци са Егејског универзитета због тога су одлучили да проуче промене које су се догодиле на језеру протеклих деценија користећи слике сателита од 1985. до 2016. године. До 2000. године Туз је био пун: од 1985. вода је чак и у најтоплијем месецу, августу, заузимала више од 20 одсто површине. Изузетак су биле 1992. и 1994. за које се испоставило се да су биле посебно сушне, али је и тада било довољно воде да покрије око 16% површине. У највлажнијим годинама, 1988. и 1996, то је износило 93% и 58%.
(Artur Džošua Stivens/NASA)
Стално присуство воде у југозападним и западним деловима језера привлачило је пламенце (фламингосе) који су се овде хранили и размножавали. Оштре промене су почеле да се дешавају после 2000. године и наредних 16 година вода је захватала мање од 20% површине, док је 2008. и 2016. језеро потпуно пресушило, и од тада не може да се поврати. Наредна тешка суша 2019. године поново је смањила резерве воде, а у јулу 2021. Туз је био готово лишен воде, што је довело до масовног угинућа птица.
Сателитски снимци језера Туз из године у годину (Artur Džošua Stivens/NASA)
Научници покушавају да схвате зашто је језеро после 2000. године постало толико осетљиво на сушу: пре тог времена, чак и у сушним годинама, имало је бар малу количину воде. Аутори студије не искључују могућност да се то дешава због прекомерног коришћења ресурса подземних и површинских вода којима се језеро храни. Неки водотоци су преусмерени на наводњавање; други су преграђени, а када има мање површинских вода током тешке суше, људи користе изворе подземних вода. Сумирајући резултате свог рада, научници сматрају да је „будућност језера прилично неизвесна”. Нема разлога надати се да ће количина воде достићи нивое из 1988. године уз климатске промене и експлоатацију извора и површинских вода која се повећава.
Погледајте слике (Shutterstock):
(Извор Национална географија)
