Da li ste desnoruki, levoruki ili podjednako koristite obe ruke? Većinu života verovatno ste slušali da to zavisi od načina na koji je mozak biološki programiran. Međutim, novom studijom neurologa sa Univerziteta u Kaliforniji (UCLA) i Univerziteta Džon Hopkins ustanovljeno je da to mnogo više zavisi od vežbe i prakse, nego od urođenih osobina mozga. „Dominacija ekstremiteta često se uzima kao dokaz da je dominantna hemisfera mozga po prirodi bolja u kontroli motorike”, naveli su autori studije Ahmet Arac, Nikolas Jeong Li i Džon Krakauer u članku objavljenom u naučnom časopisu Procceding of the National Academy of Sciences.
Želeli su da ispitaju da desnoruki ili levoruki nismo zato što nam je mozak tako rođenjem postavljen, već zato što smo odmalena jednu ruku nesvesno izabrali i godinama je pisanjem i upotrebom predmeta uvežbali da izvodi komplikovane pokrete bolje od druge ruke. Smislili su domišljat način. Primorali su ispitanike da pišu laktovima, što većina nikada ranije nije probala, a kamoli vežbala. Logika istraživača bila je jednostavna: ako mozak ima urođenu sklonost ka jednoj strani tela, onda bi desnoruka osoba trebalo znatno bolje da piše desnim laktom nego levim.
U eksperimentu su učestvovali zdravi, desnoruki ispitanici koji su prvo rukama po osam puta ispisali slovo A i broj 8, koristeći i dominantnu i nedominantnu ruku. Nakon toga su isti zadatak ponovili laktovima, na koje su olovke bile pričvršćene tako da su vrhovi bili okrenuti ka podlozi. Iako su svi učesnici bili desnoruki, analiza pomoću neuronske mreže pokazala je da su podjednako loše pisali i desnim i levim laktom. Čak i kada se u obzir uzelo vreme potrebno za ispisivanje simbola, desni lakat nije pokazao nikakvu prednost. „Nisu zabeležene nikakve značajne razlike, niti trendovi među znacima ispisanih dominantnim i nedominantnim laktom. Dominantnost je jednostavno nestala”, ukazali su istraživači.
U nastavku eksperimenta su proverili može li vežbanje pisanja laktom napraviti razliku. Jedna polovina vežbala je dominantni lakat, dok je druga trenirala nedominantni. Oba lakta su pre treninga imala podjednako loš kvalitet ispisa, ali se pisanje posle vežbanja značajno poboljšalo na obe strane. To je prvenstveno dokazalo da pojava nije u samim laktovima jer ih možemo naučiti da pišu, a da se veština poboljšava vežbom. Ovo je pružilo dodatne dokaze pretpostavci da sposobnost pisanja dominantne ruke potiče od godina prakse, a ne od urođene funkcije mozga koja bira stranu. Sklonost ka određenoj strani pokazuje se i kod alata poput teniskih reketa ili olovaka jer oni zapravo predstavljaju produžetak ruke.
„Dominantna ruka nije sposobnija zato što je jedna hemisfera mozga jednostavno bolja u kontroli pokreta. To je zato što smo proveli ceo život vežbajući specifične, složene pokrete koje zahtevaju alati i rukopis. Kada uklonite praksu prebacivanjem na deo tela poput lakta, koji nikada ranije nije izvodio taj zadatak, prednost potpuno nestaje”, obrazložio je Arac, piše portal Science Alert.
(Ilustracija Shutterstock)
(Kliks)
