Научници су открили морску воду заробљену у стени старој 390 милиона година, што ће им како тврде пружити информације о томе на који начин океани еволуирају и прилагођавају се климатским условима. Мале количине воде откривене у стенама пирита, научницима су пружиле обиље информације које говоре о месту које су некада насељавале рибе, амоноиди, џиновски морски шкорпиони и трилобити. А до овог открића је дошло сасвим случајно, док је један научни тим из Њујорка истраживао важан еколишки проблем – испирање токсичног арсена из стена.
„Прво смо погледали узорке под електронским микроскопом и видели разне врсте мајушне мехуриће или обележја унутар фрамбоида и запитали се шта су они”, објашњава геохемичар Сандра Тејлор, из Националне лабораторије за северозапад Пацифика америчког Министарства енергетике. Потом су искористили комбинацију томографије и технике масене спектрометрије, применом финоконтролисаних ласерских импулса и снопова електрона да би јонизовали атоме и потврдили да ли вода заробљена у стенама заиста одговара хемијском профилу древне водене масе, али и под којим условима су се мале фрамбодине наслаге формирале.
Установљено је да је пре око 400 милиона година вода из узорка формирала море од места где се налази Мичиген до Онтарија у Kанади. А да је његов гребен био исте величине као Велики корални гребен у Аустралији, са изузетком да су у њему живела створења налик трилобитима и крабама потковицама. Међутим, временом се клима мењала и исушивала море, а фосили су остали заробљени у његовом седименту и постали пиритне стене које су након неколико стотина милиона година узорковане и проучаване. Научници објашњавају да није неуобичајено да минерали и драгуљи садрже заробљену течност, али да само у изузетним случајевима успевају да је анализирају.
„Наслаге соли из заробљене морске воде се релативно ретко могу детектовати у стенама, тако да у записима недостају милиони година, а оно што тренутно знамо углавном се заснива на подацима које смо добили са само неколико локалитета”, каже геохемичар Данијел Грегори са Универзитета Торонто у Kанади. И додаје, да је циљ оваквих истраживања да се сазна на који начин се океан мењао са климатским променама и порастом температуре, што би им открило какав сценарио би могао да нас задеси данас. Истраживање је објављено у часопису Earth and Planetary Science Letters.
(Национална географија)
