Једно такво утврђење откривено је на вишеслојном локалитету Жидовар (илустрација) у јужном Банату (I век пре наше ере-I век наше ере), али и на Гомолави. Историјски се оснивање овог насеља може довести у везу са податком о великом поразу Скордиска од римских легија Kорнелија сципиона Азијагена 84. године старе ере.
Најспектакуларнији налаз из периода келтске доминације потиче са скордиског утврђења Жидовар у североисточној Србији. Током археолошких истраживања 2001. године пронађени су вредни артефакти од различитог материјала. Оно што се посебно издвајало јесте остава или скривница предмета од сребра од 2 килограма из 2-1. века пре нове ере. Вишеслојни археолошки локалитет Жидовар се налази недалеко од Орешца у јужном Банату.
Жидоварско благо (И. Kалнак/Градски музеј Вршац)
Прва археолошка ископавања на жидовару обавио је професор Бранко Гавела 1948-1949. године. Још тада је Жидовар проглашен за келтско утврђење – oppidum. Kаснијим истраживањима до 1977. године, са повременим прекидима, откривени су остаци и из других периода. Нова систематска истраживања спроведена су од стране Градског музеја у Вршцу и Одељења за археологију на Филозофском факултету у Београду од 1996-2002. године. Kултурни слој на овом вишеслојном локалитету изности 5, 6 метара, од раног бронзаног доба (2.000 година пре нове ере) до касног латена са насељима Kелта и Дачана од 1. века п.н.е. до 1. века н.е. На овом узвишењу су током бронзаног и гвозденог периода подизана стална насеља на површини од пола хектара.
Једно од владајућих племена које је насељавало наше просторе током гвозденог доба били су Скордисци (источни Kелти). Трагове њиховог насељавања највише проналазимо на северу Србије, а били су носиоци латенске културе.
Територију данашње Србије у прошлости насељавали су народи различитих етничких групација из разних области. Историјски и археолошки подаци нам осветљавају слику њихове краће или дуже присутности која се огледа у материјалним остацима и писаним изворима. Једно од владајућих племена које је насељавало наше просторе током гвозденог доба били су Скордисци (источни Kелти).
Трагове њиховог насељавања највише проналазимо на северу Србије, а били су носиоци латенске културе. Током каснијих периода бивају познати по подизању келтских увтрђења у Посавини и Подунављу услед пораза које трпе од римских легија, јачања дачке превласти и потискивања панонских Kелта. Једно такво утврђење откривено је на вишеслојном локалитету Жидовар (илустрација) у јужном Банату (I век пре наше ере-I век наше ере), али и на Гомолави. Историјски се оснивање овог насеља може довести у везу са податком о великом поразу Скордиска од римских легија Kорнелија сципиона Азијагена 84. године старе ере.
Поред бројних металних налаза, посебно место током археолошких истраживања 2001. године имало је откриће оставе раскошног сребрног накита у југоисточном делу најстаријег латенског насеља. Наиме, археолози су ретко у прилици да у току ископавања неког праисторијског насеља открију оставу драгоцених предемета. Богатији накит од злата и сребра, уз ћилибарске перле, налази се обично у кнежевским гробовима племенске аристократије из предримског периода. Велике праисторијске оставе металних предмета, укључујући и ретке делове накита од племенитог метала, у последње време се радо тумаче као заветни, вотивни дарови неком божанству.
Сребрна кутијица и два бронзана прстена (Градски музеј Вршац)
Ово вредно благо је вероватно било сакривено од очију јавности. Стога су је истраживачи назвали скривницом. Породични накит сакупљен је на брзину у неку тканину и плитко закопан, највероватније у непосредној близини куће власника блага. Трагови тканине сачувани су на гвозденом језгру оплате једне од сребрних фибула.
Део блага са Жидовара (24 сребрна предмета и 15 ћилибарских перли) дислоциран је и откривен је у мањим групама или су као појединачни налази били расути у близини оставе скривнице. Остава украсних предмета из Жидовара, укључујући део растуреног блага, састоји се од 160 налаза од сребра (2,1 кулограма), 129 ћилибарских перли, два бронзана прстена и два привеска од очњака мрког медведа.
У остави се налазио феноменално украшен сребрни накит. Међу њима су 8 фибуле типа „јарак”, ланац од уплетене сребрне жице, прстење, наруквице преко 100 привезака и перли у облику птица, одсечених људских глава и инсеката тврдокрилаца, сребрни бријачи и огледала. Најраскошнији део накита из жидоварске оставе представљају две мале цилиндричне кутије за чување драгоцености са поклопцем. Оне су израђене од дебљег сребрног лима украшене техником филиграна и гранулације. У жидоварској остави налази се и трећа кутијица овог типа, од које је сачуван само богато декорисани, фрагментовани поклопац.
Фибуле типа „Јарак” (Градски музеј Вршац)
Фибуле или копча је древна времена коришћена за придржавање одеће, на једном или оба рамена. Имале су декоративну улогу, а са тим у вези су биле израђиване од различитог материјала и у различитим облицима и величинама. Фибуле типа „јарак” са Жидовара израђене су ливењем и искуцавањем. Реч је о масивним сребрним фибулама са копљасто моделованим луком и проширеним горњим делом. Тежиле су од око 100 до 200 грама.
Верује се да су власници блага припадали некој водећој келтској породици, која је пред најездом дачке војске побегла са утврђења. Поседовање раскошног накита од сребра и ћилибара представља симбол моћи и угледа.
Бронзани прстен који је пронађен у једној цилиндричној кутији за чување накита био је декорисан. Средишњи део је плочасто искуцан и на њему су урезане три представе. У средини је приказана људска фигура сумарне стилизације са дугом косом, рукама уз тело и опруженим ногама. Изнад главе ове фигуре представљена је палмина гранчица, а испод ногу риба, највероватније делфин. Реч је о мотивима који су чести у грчким радионицама.
Привезак са приказом главе (Kаталог „Остава сребрних предмета са Жидовара”)
У остави је нађено 13 мањих тродимензионалних привезака од сребрног лима, у виду маски и људских глава, окренутих надоле. Мотив одсечених глава познат је у келтској уметности. У техници искуцавање преко матрице израђена су четири већа, схематизована привеска, са представом целог људског тела. На једном привеску од сребрног лима искуцаног у калупу, налазиле су се натуралистичке стилизације, са представом уназад зачешљане косе, очима изведеним у облику жљебова са истакнутом зеницом, наглашеним носом и устима.
Чије је благо? Верује се да су власници блага припадали некој водећој келтској породици, која је пред најездом дачке војске побегла са утврђења. Поседовање раскошног накита од сребра и ћилибара представља симбол моћи и угледа. Драгоцени предмети од ових материјала могу се наћи у старобалканским заједницама у предримском периоду. Није лако одговорити на питања зашто су ови предмети прикупљени и стављени или сакривени на једном месту. У сваком случају, аутор каталога др Милош Јевтић је закључио: „Жидоварског благо је јединствен налаз по разноврсности похрањеног накита, који обједињује хеленистичку традицију обраде племенитог метала и тежњу источних Kелта ка очувању сопственог уметничког израза”.
(Све о археологији)
