Потрага у стилу Шерлока Холмса за књигом од 3,7 милиона долара – „Математички принципи природне филозофије” (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica).
Десетогодишња међународна потрага двојице упорних историчара довела је до нових открића о једној од најважнијих, чак револуционарних научних књига икад написаних: дело Исака Њутна (Isaac Newton) „Математички принципи природне филозофије” (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica) из 17. века, које се сматра кључним за развој савремене физике и астрономије. Амерички сајт CNET SCIENCE пише да та књига, стручњацима познатија по скраћеном називу Principia, писана на латинском језику и први пут објављена 1687. године, у математичким терминима износи принципе времена, гравитације и сила кретања који су управљали развојем савремне физичке науке.
То нису лаке ствари за читање, те се дуго претпостављало да је тај тешко разумљив текст ограничио читаност првог издања на малу, одабрану групу високо стручних математичара. Али, професор историје Калифорнијског техничког института (Caltech) и један од његових бивших студената открили су примерке првог издања у 27 земаља света, удвостручивши број утврђен последњим инвентаром пре 70 година. Руком писане напомене на страницама тих новонађених примерака књиге указују да је текст већ одмах после првог издања књиге достигао далеко већу и разноврснију читалачку публику него што се мислило, и то не само у Енглеској већ и знатно шире.
Последњи попис преосталих примерака, објављен 1953. године, идентификовао их је 189 у свету. Али, двојица научника Kалтека су их сада избројала чак 386, укључујући 91 књигу продату на аукцијама, и верзије те књиге нађене у библиотекама и приватним колекцијама.
„Једно од нових сазнања јесте да је преношење саме књиге међу људима и ширење идеја из ње било много брже и веће него што смо претпостављали, што ц́е утицати на будући рад нас и других на тој теми”, рекао је Мордекај Фајнголд, професор историје науке и професор хуманистичких наука на Kалтеку, који је годинама проучавао рад Исака Њутна, једног од најутицајнијих научника свих времена. Фајнголд и бивши студент Kалтека, Андреј Своренчик, нашли су примерке те књиге широм света – од Велике Британије до Украјине, од Словачке до Јужне Африке, од Русије до Јапана, и детаљно изнели своја откриц́а у студији објављеној у часопису „Анали науке” (Annals of Science).
Исак Њутн (Wikipedia)
Последњи попис преосталих примерака, објављен 1953. године, идентификовао их је 189 у свету. Али, двојица научника Kалтека су их сада избројала чак 386, укључујући 91 књигу продату на аукцијама, и верзије те књиге нађене у библиотекама и приватним колекцијама. Њихова студија детаљно описује сваки досад нађени примерак књиге Principia – место где је нађена и њено порекло и „живот”, како је поправљана и повезивана, белешке које попуњавају маргине страница, драгоцене су јер би могле осветлити када и колико су широко прихватане Њутнове идеје.
Ти налази, пишу Фајнголд и Своренчик, „нужно доносе велико усавршавање разумевања доприноса њутнијанизма и значаја науке током периода просветитељства” у 17. и 18. веку. Трагови тога углавном почивају на маргинама страница књиге, препуним речи, скраћеница и симбола и других ознака које су руком писали читаоци, некадашњи власници сада избледелих књига, док су размишљали о формулама и теоријама које испуњавају њене странице. „Kада се прегледа примерак књиге, могу се наћи сасвим ситне белешке или напомене које дају слику о томе како је коришц́ен”, рекао је Своренчик, сада постдокторанд на Универзитету у Маннхајму, у Немачкој. „Уз то смо прегледали стање ознака власника, повезивања књиге, њено пропадање, разлике у штампи…”
Потрага за том књигом у читавом свету израсла је из Своренчиковог рада за једно предавање које је студентима држао Фајнголд. Своренчик је у том раду размотрио дистрибуцију књиге Principia у средњој Европи, одакле је он. Али пошто је током тог свог истраживања нашао више примерака него што се очекивало, његов професор Фајнголд је предложио да потрагу прошире на читав свет. „Осећали смо се као Шерлок Холмс”, рекао је Фајнголд о раду на томе. „Прво изненађење било је када сам завршио проверу каталога свих немачких библиотека”, рекао је Своренчик јер је „претходни попис известио о само три примерка у Немачкој, али нашао сам их скоро 20, а ми у студији наводимо 21, укључујући нестале и украдене примерке”. „То је значило да је у претходном попису било знатних празнина, те је зато много примерака могло бити нађено, што нам је и успело”, истакао је он.
Двојица страствених научника чак и свој, знатно проширен и успешан попис називају само прелиминарним, јер верују да у јавним и приватним колекцијама постоји више недокументованих примерака. Они процењују да је 1687. године у првом издању књиге одштампано више од 600 примерака, можда чак и 750. Један примерак тог првог издања продат је за 3,7 милиона долара 2016. године, што је и данас рекорд за неку научну књигу. „Надамо се” – кажу двојица историчара у својој студији – „да би објављивање овог привременог извештаја могло донети информације о другим примерцима код приватних власника, трговаца књигама и научника, тако да би се потом могло покушати да се састави свеобухватнији попис од нашег”.
(Извор Н1)
