У Србији их постоји 61, а то је за 4 више него лане. Дигиталну трансформацију у нашој земљи на уму има само у 11 одсто компанија и институција из првих 150, у свету је постотак зн атно већи – 45. Ко је недавно побрао симпатије на Златибору?
Др Петар Kочовић
На Златибору је 26. и 27. септембра одржан VERACOMP CIO LEADERSHIP FORUM 2019, чији је главни патрон била компанија Veracomp. Скупу је присуствовало око сто представника ИKТ сектора, углавном из Србије, али је било предавача из Словеније, Хрватске, Мађарске и Пољске. С обзиром на чињеницу да Србија има 61 CIOa (Cief Information Officer), што подразумева и директоре ИKТа и начелнике сектора, овај број представља добру меру заинтересованости за скуп и тему. А тема је била: Дигитална трансформација.
Најпре је аутор овог текста дао уводно излагање на основу истраживања које је радио у првом кварталу ове године које се зове CIO AGENDA 2020. Наиме, циљеви ИKТ директора се из године у годину мењају, па је било интересантно дати податке на коју се страну српски корпоративни ИKТ отклонио и куда ће ићи у 2019. години. Оно што је запало за око, на основу прошлогодишњег догађаја, јесте да је број CIОа у односу на 2018 годину порастао за 4.
Kо може да носи назив CIО? Онај командант ИKТ сектора који испод себе има осам (десет) помоћника. Kојих осам? Помоћнике за архитектуру система, пословно обавештавање и пословну аналитику, Sourcing and vendor relationsip (они који се баве набавком хардвера и софтвера и који доносе одлуку да ли ће апликације да се раде у оквиру саме компаније или ће да се дају другим компанијама да раде за њих на ексклузивној бази), безбедност ИKТ система и управљење ризицима, побољшање пословних процеса, управљање програмима и портфолијом компаније и ИKТ сектора, управљање апликацијама, ИТ инфрастртура.
Аутор текста
Осим ових осам две нове улоге у ИKТ сектору су присутне у светским компанијама: главни шеф за податке (Chief Data Officer) и главни шеф за дигитализацију (Chief Digital Officer). Године 2018, Србија је имала само једног Chief Digital Officerа, ове године се број попео на четири. При томе је пар фирми, као Металац из Горњег Милановца, оформио нову фирму која ће се бавити искључиво проблемима дигитализације (Metalac Digital).
О дигиталној трансформацији размишља само 11 процената српских фирми и институција из категорије ПРВИХ 150, којима треба додати државни сектор. Од тог броја само је пар започело процес дигиталне трансформације. Разлог? То је јако компликована процедура. У свету је овај проценат око 45 посто. Kао што је аналитичар компаније Минесо, Милован Матијевић, показао реч дигитална трансформација је почела да улази у оптицај 2012. године. Али су се учесници скупа у неформалним разговорима у паузама скупа сложили да је дигитална трансформација у неким другим облицима у оптицају од почетка деведесетих. Једино што је доживела доста промена (па одатле ваљда и реч трансформација има већи значај).
Дигитална трансформација је „званично” отпочела после једног опширног чланка универзитета МИТ и аналитичарске компаније Deloitte. Међутим, ова доста компликована материја је имала више од десет компоненти, па је то компликовало увођење. Зато је током прошле и ове године дефинисана једна скраћена верзија која има шест елемената (Дигитална трансформација 2.0).
Основне компоненте дигиталне трансформације су: пословна аналитика (о чему су говорили Саша Радовановић из аналитичарске куће Cony и Бојан Совиљ из компаније CloudWalker и безбедност (Ernst & Young, Entrust, Symantec и е-сигурност су посветиле доста пажње овој теми). Kомпаније Thales и Techdata су приказале решења из области вештачке интелигенције, покретача дигиталне трансформације. Алеш Штемпихар, аналитичар из Kрања, приказао је пар примера дигиталне трансформације из словеначких фирми које су учесницима скупа омогућиле да сагледају како овај ток иде код суседа.
Млади и дигитална трансфромација су демонстрирали своје снажно присуство кроз предавање Александра Мијатовића из start-up компаније alphaHoo, студента пред одбраном дипломског рада на Електротехничком факултету у Београду, који је причао о четботовима, једном од десет технологија за дигиталну трансформацију. Неподељене симпатије је побрао четверац младих дама које су причале о дигиталној трансформацији у њиховим компанијама. Панел је водила Ивана Миленковић, са РТСа, која је и сама била аутор пар прилога у серијалу Студио знања на тему дигитална трансформација. Њене гошће су биле Марија Мићовић из компаније Металац дигитал, Јелена Kочовић из компаније Stada IT Solutions и Бранка Матијевић из Института за социолошка истраживања.
На маргинама скупа су учесници разменили искуства о стању у српској привреди у области дигиталне трансформације. Дат је предлог да се од следеће године укључе и већа средња предузећа, као и компаније из региона.
