Просечни животни век у Сједињеним Државама скраћен је за годину дана у првој половини 2020. године, када је пандемија коронавируса довела до првог таласа смртних случајева, саопштили су здравствени званичници.
Највише су погођене мањине, јер је животни век Афроамериканаца скраћен за готово три године, а Хиспанаца за скоро две, показују прелиминарне процене Центара за контролу и превенцију болести (CDC), преноси „Глас Америке”. „То је огроман пад. Морате да се вратите све до Другог светског рата да би сте пронашли такав пад”, рекао је Роберт Андерсон, који је задужен за статистику у CDC. Други здравствени стручњаци оцењују да нови подаци о животном веку показују дубоке последице ковида-19, не само када је реч о смртним случајевима због заразе, већ и због срчаних болести, рака и других здравствених стања.
Оно што је невероватно када је реч о тим бројкама је што се оне односе само на прву половину године. Kада стигну подаци за целу 2020. очекујем да буду још горе”, истиче здравствени истраживач и декан на Универзитету Kалифорније у Сан Франциску докторка Kирстен Бибинс Доминго. Ово је први пут да је CDC саопштио информације о животним веку засноване на делимичним подацима, а већ се зна да је 2020. година била најсмртоноснија у америчкој историји, са више од три милиона смртних случајева. У првој половини прошле године животни век Американаца био је 77,8 година, што је једна година мање у односу на 2019. За мушкарце је просек био 75,1 годину, а жене 80,5 година.
Kада се гледа по групама, Хиспанци у САД и даље имају најдужи животни век. Афроамериканци сада заостају за белцима за шест година, чиме је преокренут тренд према којем су се од 1993. године приближавали њихови животни векови. Између 2019. године и прве половине 2020, животни век Афроамериканаца скраћен је за 2,7 година и сада је просек 72 године. Пад међу Хиспанцима био је 1,9 година на 79,9, а животни век белаца сада је 78 година, девет и по месеци мање него у 2019.
(Извор Н1)
