Први вансоларни метеор погодио је нашу планету пре 8 година – докази се налазе у Тихом океану?
Америчка свемирска команда потврдила је налазе научника са Харварда да је свемирска стена из другог звезданог система ударила у Земљу 2014. године. Објава помера датум првог потврђеног открића екстрасоларног посетиоца за три године, отвара могућност да се сакупе делови ванземаљског метеорита из Тихог океана, где је експлодирао у ватреној кугли, и сугерише да екстрасоларне свемирске стене могу бити уобичајени посетиоци нашег Сунчевог система.
Произвео је ватрену куглу откривену у близини Папуе Нове Гвинеје 8. јануара 2014. године, а подаци су указивали да потиче од малог метеора који је путовао необично брзо у односу на Сунце, што указује да потиче изван Сунчевог система.
Свемирска команда је 6. априла издала меморандум којим се потврђује рад харвардских астронома Амира Сираја и Абрахама Лоеба, уз напомену да брзина и путања метеора сугеришу да је свемирска стена екстрасоларног порекла. Др Сирај и Лоеб су 2019. године написали рад у којем су образлагали екстрасоларно порекло метеора и поставили га на сервер за научни препринт ArXiv. Међутим, пар није успео да објави научни рад у часопису који се рецензира због његовог ослањања на податке неких сензора које користи Министарство одбране САД, наводи магазин Vice.
Оумуамуа (Profimedia)
Након открића Оумуамуе, великог, издуженог астероида – који је 2017. године прошао кроз наш Сунчев систем и на крају је утврђено да је међузвезданог порекла, Лоеб и Сирај су почели да траже историјске податке из Насиног Центра за проучавање објеката близу Земље (CNEOS) у потрази за доказима о малим метеорима који су такође могли да дођу изван Сунчевог система и да изгоре у Земљиној атмосфери.
Један од ових метеора је произвео ватрену куглу откривену у близини Папуе Нове Гвинеје 8. јануара 2014. године, а подаци CNEOS-а су указивали да потиче од малог метеора који је путовао необично брзо у односу на Сунце, што указује да потиче изван Сунчевог система.
Kада су израчунали податке, др Лоеб и Сирај су закључили „са 99,999 одсто сигурности да је метеор био међузвездани”, али маргина грешке није била довољно добра да њихов рад прође кроз процес рецензије. За то би, како је известио Vice, били потребни подаци из CNEOS сензора, које америчка војска такође користи за прац́ење ватрених лопти створених нуклеарним оружјем. Меморандум Свемирске команде од 1. марта, који је потписао Џоел Мозер, главни научник америчке команде за свемирске операције, може помоћи да се документ објави.
„Међузвездани метеори би могли да испоруче живот из другог планетарног система и посредују у панспермији”.
Осим тога, допис потврђује да Оумуамуа није био први међузвездани посетилац Сунчевог система, а сугерише да није био ни метеор из 2014. нити ће бити последњи. У научном раду др Сирај и Лоеб су израчунали да екстрасоларни метеор удари Земљу отприлике једном у деценији, а до сада их је било више од 450 милиона.
Чак је могуће, како су писали, да би такви међузвездани емисари могли да носе доказе о ванземаљском животу: „Потенцијално, међузвездани метеори би могли да испоруче живот из другог планетарног система и посредују у панспермији”. Панспермија је научна претпоставка да је живот на Земљи настао од микроорганизама или хемијских прекурсора живота присутних у свемиру и способних да покрену живот када дођу до одговарајућег окружења.
Др Абрахам Лоеб је, такође, тврдио да је Оумуамуа могао бити облик ванземаљске технологије, а не екстрасоларни астероид, али ово мишљење је став мањине у астрономској заједници. Било да су то знакови живота или нечег другог, др Сирај је рекао за Vice да би желео да организује експедицију да види да ли се неки фрагменти метеорита из 2014. могу извући из океана.
(Извор Б92)
