Два теоријска физичара смислила су теорију према којој би црвоточине могле да постоје и да би могле да буду довољно велике да их људи могу искористити за путовање, а да притом преживе.
Идеја о уласку у једну „црну рупу” и изласку кроз другу на другом крају галаксије често се спомиње у литератури научне фантастике. Црвоточине, тунели који повезују „црне рупе” и удаљена подручја простор-времена, досад су биле само плод маште писаца. Чак се и велики Алберт Ајнштајн дотакао црвоточина у својој теорији о општој релативности. Према његовој теорији, црвоточине би се или затвориле чим нешто упадне у њих или би биле изузетно мале и одмах по настајању нестале па путовање кроз њих не би било могуће.
Но, два теоријска физичара смислила су теорију према којој би црвоточине могле да постоје и служе за путовања, а да се при томе поштују све научне теорије. Хуан Малдакена из Института за напредне студије и Алексеј Милекин са Универзитета Принстон поставили су теорију према којој би се кроз црвоточине могло путовати и – преживети. У свом раду који су објавили на arXiv-у, истичу како њихова теорија (коју поткрепљују једначинама) допушта стварање црвоточина кроз које би људи могли да прођу, односно, које су довољно велике да људи могу безбедно да путују кроз њих и преживе путовање.
„Споља оне изгледају попут ,црних рупа’ са средњом масом. Њихова величина долази од захтева да човек може преживети плимске силе. За особу која путује, само путовање би трајало кратко, но за оне који остају са спољне стране изгледало би дуго”, појаснили су у свом раду, а преноси „Зимо.дневник.хр”. Но, напомињу како идеја о путовању кроз „црвоточину” има неколико препрека. Пре свега – како створити црвоточину довољно велику да човек може сигурно путовати кроз њу и на место на које жели путовати.
Можда је ближе остварењу њихове идеје према којој би се мање црвоточине, које нису довољно велике за путовање људи, могле користити за слање неких других ствари – попут тајних сигнала или квантних битова. Иако је ова теорија управо то, теорија, чињеница да су уопште дошли до рачунице која у теорији омогућује путовање кроз црвоточине, а то значи и кроз простор-време, могла би да буде први корак ка путовању на удаљене делове галаксије. А можда и даље.
(Извор Б92)
Шта су то „црвоточине” и под којим условима је изводљивопутовање кроз време, можете прочитати у ексклузивном есеју „Џрвотоичине” (У потрази за космичким пречицама кроз простор и време), проф. др Дејана Стојковића, једног од највећих зналаца „црних рупа” на свету, у управо објављеном штампаном издању „Галаксије”, који овако почиње: „Још је занимљивије да та пречица не мора да буде само у простору, него и у целом простор-временском континууму, што значи да се две тачке удаљене у времену могу директно повезати. Другим речима, црвоточине могу да нам омогуће путовање кроз време.”
