MEĐU IZMEĐU

KUDA ŽURE MRAVI-SEKAČI

Trkom u mravinjak (Vikipedija)

U kišnim šumama centralne Amerike mravi sekači (Atta cephalotes) režu komade lišće i unose ga u velika podzemna staništa, gde na njegovim delovima uzgajaju gljivice koje predstavljaju primarnu hranu kolonije. Ali u tropskim podnebljima dugotrajne kiše, koje se ponekad pretvaraju u prave bujice, veoma su česta pojava.

Nova studija koju su sproveli entemolozi iz Argentine, Meksika i Perua istraživala je ponašanje mrava-sekača pred dolazak i u toku obilne kiše. Rezultat ove studije jeste da pred pljusak ubrzaju posao da bi se što pre vratili u svoje stanište.

Entemolozi smatraju da tako nastoje da
održe sebe i svoj tovar suvim s dobrim
razlogom – deo vlažnoga lista koji mrav
nosi duplo je teži od suvog.

Istraživači su sproveli testiranje na jednom od ogromnih mravinjaka u Kostariki. U prvom eksperimentu postavili su velike kutije natopljene vodom, pune vlažnog pamuka, na prilaze ulazu. Idući ka staništu mravi-sekači su osetili vlažnost sličnu onoj  posle dugotrajne kiše. U drugom eksperimentu istraživači su biljke pored staze polili vodom kako bi simulirali padavine .

Izbegavaju vlagu (Piaksabej)

Obe situacije dovele su do toga da mravi brže završe posao i požure u mravinjak. Naučnici su izmerili brzinu povlačenja. Osetivši vlagu, mravi su završili posao i povukli se mravinjak trideset procenata brže od vremena koje su koristili da se vrate u stanište u vreme kada padavina nije bilo. Entemolozi smatraju da tako nastoje da održe sebe i svoj tovar suvim s dobrim razlogom – deo vlažnoga lista koji mrav nosi duplo je teži od suvog.

Kada je vlažan, teret postaje težak – dvostruko teži od samog mrava. Pošto ne mogu da ga ponesu, ovi insekti se instiktivno vraćaju u gnezdo bez lišća koje su sakupili. Ukoliko međutim, s prvim nagoveštajima kiše požure ka staništu, mogu bez problema uneti suve komade skupljenog lišća i tako obezbediti neophodnu hranu za koloniju i maticu.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar