У кишним шумама централне Америке мрави секачи (Atta cephalotes) режу комаде лишће и уносе га у велика подземна станишта, где на његовим деловимa узгајају гљивице које представљају примарну храну колоније. Али у тропским поднебљима дуготрајне кише, које се понекад претварају у праве бујице, веома су честа појава.
Нова студија коју су спровели ентемолози из Аргентине, Мексика и Перуа истраживала је понашање мрава-секача пред долазак и у току обилне кише. Резултат ове студије јесте да пред пљусак убрзају посао да би се што пре вратили у своје станиште.
Ентемолози сматрају да тако настоје да
одрже себе и свој товар сувим с добрим
разлогом – део влажнога листа који мрав
носи дупло је тежи од сувог.
Истраживачи су спровели тестирање на једном од огромних мравињака у Костарики. У првом експерименту поставили су велике кутије натопљене водом, пуне влажног памука, на прилазе улазу. Идући ка станишту мрави-секачи су осетили влажност сличну оној после дуготрајне кише. У другом експерименту истраживачи су биљке поред стазе полили водом како би симулирали падавине .
Избегавају влагу (Пиаксабеј)
Обе ситуације довеле су до тога да мрави брже заврше посао и пожуре у мравињак. Научници су измерили брзину повлачења. Осетивши влагу, мрави су завршили посао и повукли се мравињак тридесет процената брже од времена које су користили да се врате у станиште у време када падавина није било. Ентемолози сматрају да тако настоје да одрже себе и свој товар сувим с добрим разлогом – део влажнога листа који мрав носи дупло је тежи од сувог.
Када је влажан, терет постаје тежак – двоструко тежи од самог мрава. Пошто не могу да га понесу, ови инсекти се инстиктивно враћају у гнездо без лишћа које су сакупили. Уколико међутим, с првим наговештајима кише пожуре ка станишту, могу без проблема унети суве комаде скупљеног лишћа и тако обезбедити неопходну храну за колонију и матицу.
(Извор РТС)
