Истраживачи верују да су открили фосилизовани зуб изумрле људске врсте у Лаосу који припада девојчици.
Фосилизовани зуб денисовца ископан у пећини у северном Лаосу можда је припадао девојчици која је умрла између 164.000 и 131.000 година. Ако се потврди, то би био први фосилни доказ да су денисовци, изумрла људска врста која је коегзистирала са неандерталцима и модерним људима, живела у југоисточној Азији. Истраживачи су објавили своје налазе у часопису Nature Communications.
Денисовци су први пут идентификовани 2010. године, када су научници секвенционирали ДНК из кости прста пронађеног у пећини Денисова у Сибиру. Прст је припадао младој жени која је живела пре око 41.000 година.
Кутњак (молар), пронађен у пећини у Лаосу, можда припада члану денисоваца, древних људи који су први пут идентификовани 2010. године Уколико се потврди, то би био први фосилни доказ о денисовцима у југоисточној Азији. Ова изумрла врста би се би се придружила само неколицини других врста које су овде живеле пре 500.000 до 30.000. Међу њима су Homo erectus, денисовци/неандертлаци, Homo floresiensis, Homo luzonensis i H. sapiens. Kо су били денисовци?
Денисовци су први пут идентификовани 2010. године, када су научници секвенционирали ДНК из кости прста пронађеног у пећини Денисова у Сибиру. Прст је припадао младој жени која је живела пре око 41.000 година. Анализа митохондријалне ДНК из кости прста показала је да се генетски разликује од митохондријске ДНК неандерталаца и модерних људи. Тиме су научници показали да фосил припада раније непознатој врсти древног човека.
Пронађен на овом локалитету
Фосили денисоваца су до сада проналажени у Сибиру и на Тибету. Међутим, њихова ДНК нађена је код милион данашњих људи много јужније, у Азији, Океанији и на пацифичким острвима. То указује да су се денисовци и Homo sapiens укрштали.
Новооткривени зуб јако подсећа на тај молар, што указује да нови налаз вероватно припада истој врсти. Истраживачи су зуб упоредили и са другим зубима древних људи и не личи на зубе који припадају врстама, као што су Homo sapiens или Homo erectus.
У децембру 2018. године стални доњи кутњак хоминина откривен је из блока седиментне стене бреча у Там Нгу Хао 2 (Пећина Kобра), провинција Хуа Пан, Лаос. Археолошки локалитет је откривен током истраживања области око Там Па Линга, где су претходно ископани рани фосили Homo sapeinsа.
Раније откривени молар денисовца који се датује пре најмање 160.000 година је са Тибетанске висоравни. Новооткривени зуб јако подсећа на тај молар, што указује да нови налаз вероватно припада истој врсти. Истраживачи су зуб упоредили и са другим зубима древних људи и не личи на зубе који припадају врстама, као што су Homo sapiens или Homo erectus. Откривени зуб вероватно припада првом или другом сталном доњем молару и није стигао да избије пре смрти девојчице. Аутори процењују да је зуб денисовске девојчице (између 3.5-8.5 година) стар између 131.000 и 164.000 година.
Ово откриће указује да се врста кретала далеко изван Сибира, али фосилних доказа је мало. Цео фосилни запис за денисовце до сада се своди на пар зуба, неколико фрагмената костију и кости вилице пронађених на Тибету. Осим овог последњег, сваки примерак (укључујући комадић кости који је припадао полуденисовки чија је мајка била неандерталка) долази из Денисове пећине.
Међутим, неки истраживачи су скептични, посебно зато што још није урађена анализа ДНК зуба, а тропска клима у којој је пронађен отежава овај процес. Ту су и они истраживачи који сматрају денисовце једном од неколико блиско повезаних, древних Homo популација, а не различитом врстом.
(Илустрације Ф. Деметер)
(Извор Све о археологији)
