Научници су уметнули људскe гене у мозак мајмуна да би га учинили већим и наборанијим. Експерименти у лабораторијским условима и налази прилично су их изненадили.
Открили су да је уметање гена, названог ARHGAP11B, резултирало већим неокортексом у фетусу мајмуна мармозета. Неокортекс је дубоко избраздани спољни слој мозга који је укључен у процесе размишљања, задужен је за језик, свесну мисао и друге важне функције. Ген ARHGAP11B, који се налази код људи, али не и код примата или других сисара, покренуо је матичне ћелије мозга мајмуна да формирају више матичних ћелија, повећавајући тако и сам мозак. Утврђено је да генетички дотерани мозгови мармозета опонашају природне наборе, бразде и удубљења у људском мозгу, што је еволуциона особина људи која је довела до повећањеа површине неурона (нервних ћелија). Истраживачи су овај поступак извели у седам фетуса мармозета.
Мрмозет
Ген ARHGAP11B је можда узроковао ширење неокортекса током људске еволуције, сматрају чланови тима, који такође укључује и стручњаке из Централног института за експерименте са животињама у Кавасакију и Кејо универзитета у Токију.
„Открили смо да је неокортекс уобичајеног мозга мармозета заиста увећан, а и да је површина мозга избразданија. Утврдили смо и већи број неурона”, рекао је аутор студије Михаел Хајде из Института за молекуларну ћелијску биологију и генетику Макс Планк. Људски неокортекс је отприлике три пута већи од оног код наших најближих рођака – шимпанзи. Током еволуције, наш мозак је добио препознатљив наборани изглед да би се уклопио у ограничени простор наше лобање, истовремено омогућавајући да се површина неокортекса знатно повећа. Мозгови код мармозета су иначе много мање наборани и мањи. Ген ARHGAP11B је можда узроковао ширење неокортекса током људске еволуције, сматрају чланови тима, који такође укључује и стручњаке из Централног института за експерименте са животињама у Кавасакију и Кејо универзитета у Токију.
„У светлу потенцијалних непредвидивих последица у вези са постнаталном функцијом мозга, сматрали смо да је предуслов, који је обавезан са етичке тачке гледишта, да прво утврдимо ефекте ARHGAP11B на развој неокортекса код мармозета код фетуса”, рекли су истраживачи. Ген ARHGAP11B настао је делимичним дуплирањем свеприсутног гена ARHGAP11А пре приближно пет милиона година дуж еволутивне линије која је довела до неандерталаца, денисованаца и данашњих људи. Нова студија објављена је у часопису Science. И ранија испитивања на мишјим ембрионима открила су да поменути ген може имати огроман утицај на развој мозга. Када се ARHGAP11B применио на мишевима, такође је изазвао је проширени неокортекс. У неким случајевима су развили и наборану површину која је карактеристична за људски мозак. Међутим, да би се сагледао комплетан значај овог гена за еволуцију примата, потребно је још доста истраживања.
(Извор РТС)
