Ковид-19 може изазвати смањење мождане масе, утицати на умањење сиве материје у подручјима која контролишу емоције и памћење и оштетити област која контролише осет њуха, показало је истраживање са Универзитета Оксфорд. Научници су објавили да су такве промене приметили и код оболелих који нису хоспитализовани. Да би се дознало могу ли се поменуте последице барем делимично поништити или ће постати трајне морају се спровести додатна истраживања.
„Располажемо снажним доказима о настанку абнормалности на мозгу након преболевања ковида-19“, пишу британски истраживачи у студији објављеној у научном часопису Nature. Чак и у случају благих облика болести међу учесницима у истраживању откривено је „погоршање извршних функција“ мозга, одговорних за фокусирање, планирање, организовање, доношење одлука и решавање проблема, а у просеку се величина мозга испитаника смањила од 0,2 до 2 посто.
(EPA)
Рецензирана студија истраживала је промене на мозгу 785 пацијената у доби од 51 до 81 године. Скенирање мозгова спроведено је двапут, а од укупног броја испитаника 400 се ковидом заразило између два скенирања. Друго скенирање обављено је у просеку 141 дан након првога. Студија је уприличена у време кад је у Британији била доминантна варијанта коронавируса алфа и мало је вероватно да је био укључен иједан пацијент заражен делтом, кажу британски научници.
Истраживање је показало да је део пацијената након преболелог ковида патио од „мождане магле“ или од смањене пажње и концентрације, а и од смањене брзине обраде информација и лошијег памћења. Научници нису објавили да ли је вакцинисање утицало на ово стање, али је британска здравствена агенција прошлог месеца известила да је после проучавања 15 ранијих студија установљена упола мања вероватноћа да ће се код цепљених развити симптоми дуготрајног ковида у поређењу с нецепљенима.
(Извор Индекс)
