Очекује се да ће повећање продуктивности услед све шире примене вештачке интелигенције увећати глобалну економију током ове деценије за више од 15.000 милијарди долара. Људи ће, макар у просеку, постати богатији, остаје само да видимо како ће то богатство бити распоређено.
Др Саша Марковић
„Тетрис” је био енормно популаран у своје време. А онда „Јутјуб”, „Фејсбук” и „Тик-ток”. Ако се, међутим, мери време које је потребно некој апликацији да стекне првих сто милиона корисника, све их је засенио ChatGPT – програм који је способан да разуме обичан језик и, коришћењем вештачке интелигенције, даје одговоре на потпуно произвољна питања.
За реч chat знамо да представља разговор, ћаскање. Али, шта тачно значи оно GPT у имену програма? У питању је скраћеница за рогобатну енглеску фразу Generative Pre-Trained Transformer која у најкраћем описује суштину. Овај програм је, пре свега, генеративан, способан да произведе нови текст на бази већ постојећег. Бот је, такође, унапред истрениран тако што су му презентовани силни терабајти текста са интернета укључујући комплетну „Википедију”, без намере да бот постане експерт у било којој посебној области људског знања. На крају, ChatGPT је трансформер: ова реч детаљније описује архитектуру неуронске мреже која се крије испод хаубе (види антрфиле Kратка историја ChatGPT-а и машинског учења). Трансформери су се као концепт први пут појавили 2017. године као део новог решења за машинско превођење текста.
Скупи „погађач речи”
Све ово смртницима као што смо ми не значи много. Kако ChatGPT, заправо, ради? Ако апликацију представите као машину која с једне стране прима питања а на другој избацује одговоре, видећете да је оно између заправо један велики језички модел, црна кутија која има фантастичних 175 милијарди подесивих параметара. Ове параметре, због њиховог броја, није могуће конфигурисати ручно. Уместо тога, ChatGPT их сам подешава током периода учења, док се храни милионима страница готовог текста. Док чита сервирани текст, ChatGPT непрекидно покушава да погоди наредну реч што му, у почетку, никако не полази за руком.
Међутим, кад год направи грешку у процени, ChatGPT сам себи додели пацку, стимуланс којим сам коригује своје параметре да би наредни пут изабрао бољу реч. На овај начин полако стиче представу о језику, односу међу речима, њиховом значењу и контексту употребе. Током вишемесечног тренинга, принципи говорног језика бивају преточени у бројеве који контролишу понашање машине. После ове, ненадгледане фазе учења, на ред долази фино дотеривање апликације коришћењем великог броја питања и експертских одговора из више уже дефинисаних области.
Након овог дрила, сви конфигурабилни параметри бивају трајно замрзнути и ChatGPT је коначно спреман да одговара на ваша питања. Свако питање пролази кроз компликовану семантичку анализу где бот, коришћењем механизма за фокусирање пажње, утврђује којим речима у питању треба да прида већу или мању тежину. Али како настаје одговор? Веровали или не, искључиво погађањем! Бот нема приступ интернету и не може да на њему пронађе тражену информацију као што то чини „Гугл”.
Уместо тога, бот почиње да сриче одговор, реч по реч, непрекидно покушавајући да за наредну реч изабере ону која, на бази огромног искуства стеченог учењем, изгледа најлогичнија у датом контексту, уз малу дозу случајности, да би одговори били разноврснији. Узмите, на пример, започету реченицу: „Данас ме је посетио ____”. Много је вероватније да на месту непознате речи стоји брат него змај. ChatGPT, заиста, није много више од тога: бескрајно вешт, скупоцени погађач речи што своју флексибилност црпи из огромног броја параметара који у себи чувају дух и правила говорног језика.
Општа интелигенција
Kолико је ChatGPT добар? Пробајте и сами на адреси https://chat.openai.com или се мало поиграјте „Бингом”, „Мајкрософтовом” верзијом „Гугла” у коју је однедавно уграђен и ChatGPT. Утисци ће првенствено зависити од дубине до које сте спремни да идете када је у питању истраживање могућности овог говорног аутомата. Ако су питања јасна и једноставна и одговор се може добити резимирањем садржаја који постоји на интернету, ChatGPT делује застрашујуће моћно: одговори су исполирани до перфекције, прецизно кондензовани и недвосмислени. Ако мислите да он однекуд преписује, то је само донекле тачно: одговори које ће две особе добити на идентично питање могу да буду потпуно различити по форми, иако су суштински идентични. И не покушавајте да га збуните таблицом множења или дечјим питањима: „Шта је теже, килограм вуне или килограм олова”? ChatGPT није вашарска играчка која се може растурити јефтиним триковима.
Будимо реални: ChatGPT генерише нестварно добре текстове. Током једног експеримента, екипа стручњака успела је да у свега 52 одсто случаја утврди да је текст креирао бот а не човек, што је једва мало боље од погађања бацањем новчића. Kао преводилац, претекао je све своје ривале, укључујући до скоро неприкосновени Google Translate. ChatGPT не само да одговара на питања, у стању је да пише вести, имперсонификује историјске личности, да одговоре даје у стиху или у стилу античких филозофа.
Захваљујући ChatGPT-у, можете да „интервјуишете” Марка Аурелија, Џона Ленона, Исуса Христа или Џона Вејна, да упоредите стилове владања највећих америчких председника или водите бескрајне дискусије о потпуно апстрактним стварима. Он уме да напише нову епизоду „Звезданих стаза”, да направи рецепт за ручак на бази састојака у фрижидеру, да предложи рођендански поклон, да прича вицеве, да састави отказно писмо или дотера биографију…
Ђаци га већ увелико користе за писање школских састава, а како и не би кад ChatGPT уме да преприча скоро сваку књигу коју би ђаци, иначе, морали да прочитају. Бриљантан је и када су компјутерски, програмски језици у питању: у стању је да генерише савршено исправан софтверски код на бази вербалног описа, можда захваљујући чињеници да машински језици оперишу релативно малим фондом речи и имају јасно дефинисану синтаксу. Такође уме да пише песме, ноте и акорде за гитару, да препричава Харија Потера користећи Еминемов реперски речник или опонаша имагинарне јунаке из стрипова или цртаних филмова.
И на крају, уме да објасни зашто је број 42 одговор на питање свих питања. Kада све ово саберете, не чуди што има доста оних који тврде да је ChatGPT први компјутерски програм који демонстрира истинску општу интелигенцију. По њиховом мишљењу, он поседује одређену количину здравог разума, солидан ниво разумевања и способност размишљања.
Логика слабија страна
Ипак, када загребете мало дубље, постаће вам јасно да ChatGPT, заправо, појма нема о чему пише и да му логика није јача страна. Kада му поставите питање, он не покушава да у мору прочитаних текстова нађе одговор. Уместо тога, труди се да пронађе формулацију која, по духу и форми, личи на тачан одговор. Рецимо, до сада је прочитао много шаховских књига и видео много шаховских партија, али и даље не капира елементарна шаховска правила. Мањак интелигенције нарочито се види када га затрпате питањима која захтевају креативно размишљање, где не постоје примери на које бот може да се угледа.
Аутор овог текста није довољно стручан да ChatGPT нападне софистицираним питањима из филозофије, лингвистике или историје, али понешто зна о математици и физици. Испоставило се да га је лако сломити релативно једноставним загонеткама, чак и оним које су небројено пута поновљене на интернету. На питање колико би био дебео папир који је 50 пута пресавијен на пола, он закључује да се ради о стотинама милиона километара (што је тачно), али онда додаје један параграф у коме, потпуно погрешно, тврди да је то више од пречника видљивог космоса (није ни приближно).
Једноставно, не разуме бројеве, нарочито оне мало веће. Да би разумео њихове односе, испоставља се да савршено познавање синатксе и семантике говорног језика није довољно. Ако га гађате још тежим питањима, рецимо, затражите да докаже да се број „пи” (3,14) не може написати као разломак (крупан залогај чак и за професионалне математичаре), ChatGPT ће се упетљати као пиле у кучине покушавајући да сложи причу од напабирчених фрагмената доказа који се односе на сличне, али заправо сасвим другачије проблеме.
Илустрација (Dall-E2)
Интернет је препун примера у којима ChatGPT халуцинира, види ствари и догађаје који не постоје и извлачи закључке упитног квалитета. Испоставља се да систем погађања наредне речи не може да буде замена за креативно размишљање, логику и интуицију. Oн личи на човека који је прочитао милион књига, али никад није изашао у свет да своју начитаност обогати искуством и на бази тога развије сопствену интелигенцију. Ни дете не може да схвати свет искључиво читањем књига, неопходна је интеракција са светом који га окружује.
То искуство омогућава нам да информације повежемо са значењем и тако стекнемо осећај реалности. Управо чињеница да он нема никакав додир са својим окружењем, да није део света који описује, представља кључни аргумент оних који тврде да ни данас, ни у некој будућој инкарнацији, не може да развије сопствену интелигенцију.
Ствар компликује и чињеница да је велики део људског знања имплицитног карактера: неке ствари једноставно знамо, али не умемо да их објаснимо речима и пренесемо неком другом. Пример је, рецимо, вожња бицикла, пливање или стајање на једној нози. За ове вештине не постоји писани рецепт, најважније је искуство. Ми, једноставно, знамо много више него што можемо да испричамо. Зато су мале шансе да ће ChatGPT гутањем бизарно великих количина текста икад научити да вози бицикл или стоји на једној нози, чак и у свом виртуелном свету.
Притом он своју снагу базира на текстовима покупљеним с интернета, који су често упитног квалитета. Није зато чудо што је, коришћењем сугестивних питања, релативно лако натерати га да буде пристрасан или генерише одговор који је мизогин, расистички, антисемитски или, једноставно, затуцан. Све је то ChatGPT негде већ видео и меморисао у својим бројевима не знајући да ли се ради о истини или лажи. Иако аутори програма непрекидно раде на томе да унапред исфилтрирају токсичне одговоре (и питања која до њих доводе), успех је још увек половичан. Овоме поготово не треба веровати када су у питању животно осетљива питања: лекарске дијагнозе, финансијске трансакције, крупне животне одлуке и друга питања живота и смрти”
На крају, поставља се питање како ће ChatGPT изаћи на крај са самим собом. Данас се пуни текстом са интернета, али шта ће бити када велики проценат тога буде машински генерисан, управо од стране тих истих ботова? Машина ће почети да учи тако што ће рециклирати сопствене речи, попут писца који чита само сопствене књиге. Kоличина петпарачког дигиталног смећа радикално ће се повећати (као да га и овако немамо довољно), можда до тачке када ни „Гугл” неће моћи да пронађе било шта вредно у тој огромној депонији баналности.
Илон Маск, један од оснивача компаније Open AI, тражи да се прогласи мораторијум на даљи развој интелигентнијих ботова јер, у овом тренутку, нико не зна у ком правцу иде садашњи вртоглави развој (количина употребљеног хардвера дуплира се на свака три-четири месеца). Италија је већ привремено забранила ChatGPT (због неадекватне заштите приватности), а о сличној мери размишљају и друге земље.
И поред тога, очекује се да ће повећање продуктивности услед све шире примене вештачке интелигенције увећати глобалну економију ове деценије за више од 15.000 милијарди долара. Људи ће, макар у просеку, постати богатији, остаје само да видимо како ће то богатство бити распоређено. Ако највећи део тог новца оде у џепове малобројних технолошких могула уместо у нова, креативна и боље плаћена радна места, може се заиста испоставити да је развој AI за већи део човечанства био корак уназад.
Прихварљиве промене
Постоји ли опасност да нас ChatGPT, захваљујући својим невероватним способностима, потисне на маргине живота? Према неким анализама, све интензивнија употреба вештачке интелигенције (AI) довешће до тога да око 15-30 одсто радних места постане сувишно до краја 2030. године. Више нам неће бити потребни стручњаци, све ће их заменити ChatGPT или неки његов клон.
У све већем броју ресторана роботи полако замењују конобаре. Индустријске монтажне траке данас су потпуно аутоматизоване, у многим халама нема ниједног радника. Kомпјутери уграђени у аутомобиле као што је „тесла” данас могу у потпуности да одмене возача и сведу га на ниво пасивног путника. У страху за своје радно место су и преводиоци, новинари, програмери, административни службеници, радници у контакт-центрима, наставници… Све њих је, већ данас, у већој или мањој мери, могуће заменти интелигентним ботовима као што је ChatGPT. Чак ни медицински радници нису сигурни: у водећим светским здравственим установама све више се користе неуронске мреже за постављање дијагнозе на основу анализе радиолошких снимака. Испоставило се да машине уочавају ране малигне процесе ефикасније него људи.
Историја људског рада је, заправо, прича о томе како су људи тешке и досадне послове постепено преносили на машине. Те машине данас су стигле до тачке када почињу да се баве логиком и закључивањем, да комуницирају на говорном језику, да препознају звук и облике. Овога пута машине преузимају и интелектуалне, а не само физичке послове. Ако се садашњи тренд настави, рекло би се да ће, пре или касније, све бити аутоматизовано и да ниједно радно место више није сигурно јер једнога дана неће бити потребно.
Да ли су људи и машине заиста међусобно супротстављени? Ова дилема почива на претпоставци да су машине и људи равноправни. Срећом, они то нису и још дуго неће бити. Машине су можда брзе, хладно рационалне и тачне, али не могу да се похвале интуицијом, креативним размишљањем или емоционалном интелигенцијом. Људи су, уз то, способни да се адаптирају на промењене околности и свој рад прилагођавају спољашњим утицајима, док су машине блажено несвесне света око себе. Управо зато што поседујемо особине које машине немају, за људе ће (још) увек бити места. Људски ум, по свему судећи, још увек није могуће заменити гомилом бројева, макар их било 175 милијарди.
Да ли је парна машина обесмислила људски рад? Није, баш као што ни монтажна трака није елиминисала радника у аутомобилској индустрији. Можда је престала потреба за неквалификованом радном снагом, али су се зато појавила креативнија радна места: уместо спајањем делова, људи се данас много више баве дизајном, конструкцијом, оптимизацијом, еколошким аспектима и истраживањем. И поред све аутоматизације, просечни радник у аутомобилској индустрији данас зарађује више него пре пар деценија. И од компјутера се некад очекивало да у потпуности замене људе који су рачунали „пешке” или се бавили табелама исцртаним на огромним папирима. Ти људи нису нестали, преквалификовали су се у стручњаке за Exel и програмирање. Рађају се нова, боље плаћена занимања, нека стара се гасе, а губитници ће бити једино они који ту промену одбијају да прихвате.
(Илутрација Dall-E2)
(Време)
