Научници потврдили рекордну величину свемирске громаде откривене још 2010. године.
Језгро те мегакомете је око 50 пута веће од језгра већине познатих комета у Сунчевом систему и највећа је коју је НАСА икада снимила. Свемирски телескоп Hubble открио је да је комета која је опажена још 2010. године и названа C/2014 UN271 (Bernardinelli-Bernstein), заправо, огромна мегакомета чија маса износи 500 билиона тона и која је широка више од 130 километара. Иако је уснимљна пре 12 година, њену величину тек је сада потврдио овај ветерански свемирски телескоп.
Језгро те мегакомете је око 50 пута већа од језгра већине познатих комета у Сунчевом систему и највећа је коју је НАСА икада снимила. Иако је тренутно мање од 3,2 милијарде километара удаљена од Сунца и иде према Земљи, НАСА уверава да тај монструозно велик свемирски камен срећом не представља претњу за човечанство. Никад се неће приближити на мање од 1,6 милијарди километара од Сунца, што је нешто даље од удаљености планете Сатурн од наше звезде. То ће бити тек 2031. године, тврди НАСА.
С процењеном масом од 500 билиона тона, Bernardinelli-Bernstein је око 100.000 пута масивнији од типичних комета који се налазе много ближе Сунцу. „Ова комета је дословно врх леденог брега за многе хиљаде комета које су преслабе да би се виделе у удаљенијим деловима Сунчевог система. Увек смо сумњали да ова комета мора бити велик јер је толико бљештава на тако великој удаљености. Сад потврђујемо да јесте”, рекао је професор Дејвид Џуит, коаутор нове студије објављене у научном часопису The Astrophysical Journal Letters.
Огромна комета пролази кроз свемир брзином од 35.200 километара на сат и невероатан је објект, с обзиром на то колико је активна кад је још толико удаљена од Сунца, каже Ман-То Хуи, главни аутор споменуте студије. Да би проверили њену величину, научници су 8. јануара 2022. године употребили Насин свемирски телескоп Hubble и снимили пет фотографија. Kористећи рачунарси модел, могли су разликовати чврсто језгро и прашњаву кому која га обавија, и указати да је језгро тамније него што се мислило. Велико је и тамније од угља, истакао је професор Џуит.
Kомета прати елиптичну путању дугу три милиона година, а сада је мање од 3,2 милијарде километара од Сунца. На тој удаљености температуре на њеној површини су око193 степена Целзијуса испод нуле. Научници верују да је комета, вероватно, настала у Ортовом облаку, најудаљенијем подручју нашег Сунчевог система, где се, како се сматра, налазе билиони других комета.
Упркос томе што је прва хипотеза о том облаку била постављена пре више од 70 година, Ортов облак заправо то остаје и дан-данас. То је зато што су комете за које се сматра да га чине преслабе да би се могли непосредно посматрати. Научници се надају да ће ово најновије откриће тако велике комете помоћи да се расветли тајанствени Ортов облак. Стварност Ортовог облака поткрепљена је теоријским моделирањем формирања и еволуције Сунчевог система. Што се више посматрачких доказа може прикупити путем истраживања дубоког неба заједно с посматрањима више таласних дужина, то ће боље астрономи разумети улогу Ортовог облака у еволуцији Сунчевог система, истичу у НАСА.
(Извор Зимо)
