Светска организација за природу (WWF) и Природно-математички факултет у Kрагујевцу указали су на опасност од изградњи малих хидроелектрана (МХЕ) на рекама чији се цео живи свет услед тога мења и нестаје. На ту чињеницу указују и најновија хидробиолошка истраживања која су спровели тај факултет и WWF, а чији је циљ, како наводе, да прикажу утицај изграђених малих хидроелектрана и потенцијални утицај планираних хидроелектрана на биодиверзитет река у Србији.
Током 2020. године спроведена су истраживања на девет река у западној и централној Србији, укључујући Црни Рзав и Рибницу које протичу кроз Парк природе „Златибор”. Kако се наводи у саопштењу WWF, током истраживања су уочене забрињавајуће промене станишта у смислу драстичног смањења количине воде и превелике продукције алги, што је могло утицати на смањење богатства, бројности и биомасе акватичних макробескичмењака. На основу затечене ситуације, додаје се, уочен је и драстичан пад диверзитета на локалитету испод друге мале хидроелектране, што може бити последица честих промена нивоа воде на истраживаном делу тока.
Представница WWF Adria Наташа Миливојевић поручила је да, иако су и раније студије указивале на велику штету коју изградња малих хидроелектрана има на реке и њихову биолошку разноврсност, ова свеобухватна студија даје необориве доказе. „Црни Рзав је пример реке која је под притиском малих хидроелектрана потпуно изгубила разноврсност живог света и визуелни идентитет, чиме јој је измењен природни ток и могућност ублажавања последица климатских промена”, истакла је она. Из WWF су поручили да су потребни озбиљни заокрети, како на националном нивоу, кроз заустављање подстицаја за све типове малих хидроелектрана и потпуну забрану њихове изградње, тако и на међународном нивоу.
(Извор Н1)
