Руски научници настоје да схвате размере потенцијалне опасности од микрочестица пластике у сибирском снегу, што представља велику притњу за животну средину. Забрињавајуће је да, док се снег поступно отапа, микропластика продире у тло. Истраживачи са Државног универзитета у Томску (TSU) кажу да су прикупили узорке из 20 различитих сибирских области – од планине Алтај до Арктика – и да прелиминарна открића потврђују постојање пластичних влакана у снегу, која се преносе ваздушним путем и у удаљене делове Сибира.
„Потпуно је јасно да микропластику не налазимо само у рекама и морима широм света, већ и у тлу и у живим организмима, чак и у атмосфери”, рекла је за Ројтерс Јулија Франк, научна директорка Сибирског центра за микропластику које делује при Универзитету у Томску. Микропластику, која настаје кад се већи комадићи пластичног отпада с временом распадну, све чешће се налазе у ваздуху, храни, пијаћој води, чак и у арктичком леду.
Научници су све забринутији јер страхују да би микропластика могла угрозити здравље људи и морску флору и фауну, мада по том питању још увек нема консензуса. Истраживачи из Томска су раније открили микропластику у пробавном тракту риба уловљених у сибирским рекама, што је потврда да тај процес придоноси онечишћењу Арктичког океана.
„Сибир је у овом аспекту апсолутно недовољно истражен и наше (руско) интересовање за овај проблем касни у поређењу са остатком света”, рекла је Франк. Научници сада проучавају узорке снијега да би схватили у којој мери густина насељености, близина путева и ауто-путева и остале људске активности придоносе онечишћењу.
(Извор Индекс)
