МИТРА (ХОРУС) У ВАТИКАНУ

„Родила га је девица безгрешним зачећем по Светом духу. Било је то испуњење древног пророчанства. Када је рођен, тиранин на власти желео га је убити. Његови су родитељи морали побећи на сигурно. Сву мушку децу млађу од две године владар је убио у настојању да убије то дете. При његовом рођењу окупили су се анђели и пастири и био је дариван златом, тамјаном и смирном. Био је слављен као спаситељ људи, водио је моралан и понизан живот. Изводио је чуда међу којима је било оздрављење болесних, враћање вида слепима, истеривање ђавола и оживљавање мртвих. Убијен је на крсту између двојице лопова. Спустио се у пакао и устао из мртвих, да би се уздигао назад на небеса.”

Звучи баш као Исус, зар не? Ипак, не ради се о Исусу. Тако је описан спаситељ са Истока по имену Виришна 1.200 година пре него што се Исус наводно родио. Ако тражите бога спаситеља који је умро да би нам греси могли бити опроштени, у древном свету можете бирати јер их има цели низ, а сви потичу од аријевске и рептилско-аријевске расе која је потекла са Блиског истока и Кавкаских планинских ланаца.

………………

Међу другим „божјим синовима” били су и Митра, претхришћански римско-персијски Бог, те Диониз или Бахус у Грчкој односно Малој Азији. То су били синови бога што су умрли да би искупили наше грехе, које је родила мајка девица и чији рођендани су падали на – 25. децембар! Митра је био разапет, но устао је из мртвих 25. марта – на Ускрс! Митраистичке иницијације обављале су се у пећинама украшеним знаковима Јарца и Рака, симболима зимског и летњег солстиција, највишег и најнижег положаја сунца.

…………………..

Сви ти обреди стари су хиљадама година; потичу од Вавилона и прича о Нимроду, краљици Семирамиди и Тамузу, њиховој верзији Исуса. За Митру се говорило да је био син (сунца) бога, који је умро да би спасио човечанство и подарио му вечни живот. Класичан симбол за Митру био је лав који је око тела имао обмотану змију и држао кључеве небеса. Дакле, то је поново Нимродов симболизам, као и извор приче о св. Петру, једном од Исусових дванаест ученика који чува кључеве небеса. Петар је било име високог свештеника у вавилонској школи мистерија. Након што је иницијант у митријски култ прошао иницијацијски обред, чланови би јели хлеб и вино који су представљали Митрино тело и крв.

………………….

Хришћанство је паганска религија сунца, чије обожавање је хришћанство осудило! Осим тога, то је религија астрологије, коју је хришћанство, највише папа, такође осудило као зло! Црквене власти и те како знају за то. Али не желе да ви то знате. Митрин култ мистерија из Персије се проширио на Римско царство, и у једном тренутку та се доктрина нашла готово у сваком делу Европе. Садашња локација Ватикана у Риму била је свето место за следбенике Митре, а његова слика и симболи пронађени су уклесани у стене и камене плоче широм западних провинција бившег Римског царства, укључујући Немачку, Француску и Велику Британију. Хришћанство и Римска црква засновани су на персијско-римском богу сунца по имену Митра (Нимрод) који је старији еквивалент индијског бога Митре. За Тамуза или Адониса (Господ), који је био обожаван у Вавилону и Сирији, сматра се да се родио 24. децембра. Они су, такође, били синови божји.

Хорус је био „син божји” у Египту. Потекао је од вавилонског Тамуза, а сам је послужио као нацрт за каснијег Исуса. Бројне везе имају разорно деловање на веродостојност хришћанске цркве: Исус је био Светлост света. Хорус је био Светлост света. Исус је за себе рекао да је он пут, истина и живот. Хорус је рекао да је он пут, истина и живот. Исус је рођен у Витлејему, „кући хлеба”. Хорус је рођен у Ануу, „дому хлеба”. Исус је био Бог пастир. Хорус је био Бог пастир. У чамац се са Исусом укрцало седам рибара. Седам људи ушло је у чамац с Хорусом. Исус је био јагње. Хорус је био јагње. Исуса поистовећују с крстом. Хорус се поистовећује с крстом. Исус је крштен у тридесетој години. Хорус је крштен у тридесетој години. Исус је био дете девице Марије. Хорус је био дете девице Изиде. Исусово рођење наговестила је звезда. Хорусово рођење наговестила је звезда. Исус је као дете био учитељ у храму. Хорус је као дете био учитељ у храму. Исус је имао дванаест ученика, Хорус је имао дванаест следбеника. Исус је био Јутарња звезда. Хорус је био Јутарња звезда. Исус је био Христ. Хорус је био Крст. Исуса је на гори искушавао Сотона. Хоруса је на гори на искушење ставио Сет.

……………….

Измишљени лик Исуса био је бог сунца, симбол за Божје сунце – Светлост света. Управо тај израз – Светлост света – користили су аријевски Феничани као симбол за „јединог правог бога” хиљадама година пре наводног рођења Абрахама, посве погрешно проглашеног творцем концепције једног бога. Поред тога, јединог правог бога, сунце, симболизовали су „јединим правим крстом”. Хришћани Исуса приказују са ореолом око главе, а Феничани су на потпуно исти начин приказивали сунчеве зраке око главе њиховог бога сунца Бела односно Била. Видимо то на феничанском каменом споменику који датира из отприлике четвртог столећа пре Христа. Сунце је било у сржи египатске религије, па су се Египћани у подне, кад је сунце било на врхунцу свог дневног путовања, молили „Највишем”. Говорили су да у то време сунце иде обавити очев посао у храму.

Мајке девице, повезане са свим тим боговима сунца, различита су имена за краљицу Семирамиду и Нинкарсаг, познату и као Изида, египатски симбол женске стваралачке силе без које ништа, па ни сунце, не би могло постојати. Имена која су некада симболизовала ванземаљске „богове” током времена почела су се употребљавати за описивање концепција и езотеричних начела. Различите ере и културе дале су тим истим концепцијама различита имена, па тако у „Јеванђељу” Хорус постаје Исус, а Изида девица Марија, мајка Исуса односно сунца. Марија на сликама увек у наручју држи малог Исуса. Међутим, то је само пуко понављање египатских приказа Изиде која држи малог Хоруса. Те особе нису стварно постојале, оне су симболичне. Изида се повезивала са астролошким знаком девице, као и Марија. Наслови „Звезда мора” и „Краљица неба” додељени Изиди приписују се и Марији, а оба вуку корене од краљице Семирамиде, коју су у Вавилону звали краљица небеса.

Семирамида и Тамуз, Деваки и Кришна, Иси и Исвара, Изида и Хорус, Марија и Исус,  ко зна колико пута поновљена иста прича.

……………….

Исус се наводно родио 25. децембра, на датум који су хришћани из разлога које сам описао преузели од религије бога Непобедивог сунца (Sol Invictus). Такође, сматра се да је за Ускрс умро на крсту. Поновно понављање исте приче из давнина. Египћани су Озириса представљали разапетог преко крста као астролошки симболизам. Према веровањима древних народа, сунцу је требало три дана да се опорави од „смрти” 21/22. децембра. Колико је дана прошло у „Јеванђељима” од Исусове „смрти” до „устајања” из мртвих? Три! Једнако толико је требало вавилонском божјем сину Тамузу да поново устане.

……………….

Исту причу о тами и смрти свог божанства давно пре рођења Исуса Хиндуси су испричали за Кришну, будисти за Буду, Грци за Херкула, Мексиканци за Куетзалкоатла и тако даље, до у бескрај. Када је умро, Исус је »сишао у пакао«, баш као што су то пре њега учинили и Кришна, Заратустра, Озирис, Хорус, Адонис/Тамуз, Бакхо, Херкул, Меркур, и тако даље. Затим је устао из мртвих баш као и Кришна, Буда, Заратустра, Адонис/Тамуз, Озирис, Митра, Херкул и Балдур пре њега. Исус је симболички разапет на Ускрс зато што је то пролетња равнодневница када сунце (Исус) улази у астролошки знак овна, односно – јагњета. Јагње у књизи „Откровења” 

представља исти симбол. Семирамида и Тамуз у поређењу са Маријом и Исусом. Да ли  је неодољива сличност случајна?

……………….

На Ускрс, на равнодневницу, Исус (сунце) побеђује таму – у то време године сваки наредни дан има више светлости него таме. Свет се у време рођења обнавља снагом сунца, тако је пролећна равнодневица за Египћане била један од најсветијих догађаја. Краљица Изида често је приказивана с овновим главама, што симболизује да је раздобље овна, пролећа, било време обилатог стварања у природи. Празник Ускрс раним је хришћанима био важан исто као 25. децембар. Легенда о Митри наводи је да је он након што је разапет ускрснуо 25. марта. Датум Ускрса више није везан за први дан раздобља овна, али симболизам се задржао. Хришћански верски празник је – недеља, сунчев дан (на енглском Sunday = недеља, Sun = сунце, day = дан). Хришћанске се цркве граде у смеру исток-запад са олтаром на истоку. То значи да су верници окренути према истоку – у смеру излазећег сунца. Чак ни ускршња јаја, као ни врући колачи с грожђицама, нису хришћанска традиција. Обојена јаја била су света ускршња жртва у Египту, Персији и другде. Које ли ироније када власти у Вестминстерској опатији расправљају о томе треба ли имати божићно дрво, будући је оно пагански симбол.

………………..

Ускрс је оригинално слављен у част асирске и вавилонске богиње плодности Иштар – изговарано као Истер (енглески Easter).

 

Нема ама баш никаквих веродостојних података о постојању Исуса. Нема археолошких доказа, писаних доказа, ничега. Исто вреди за Соломона, Мојсија, Давида, Абрахама, Самсона и бројне друге библијске личности. Све што имамо су текстови Левита и приче из „Јеванђеља” у својим различитим верзијама. Верски манипуланти толико су очајно желели за Исуса добити унакрсне референце да су у дела „јеврејског” историчара Јосипа уметнули патетично очигледан додатак да би подупрли неодрживо. Познато је више од четрдесет писаца који су бележили догађаје у тим земљама у време у којем је наводно Исус живео, међутим они га не помињу. Човек који је чинио све те ствари које је наводно учинио, а нико није ништа о њему записао? Фило је живео током читавог наводног времена Исусова живота и написао повест Јудејаца, која је покрила цело то раздобље. Поред тога, живео је у Јерусалему или у његовој близини у време када је Исус наводно рођен, и када је Херод наводно убијао децу, међутим није забележио ништа од тога. Био је тамо када се Исус наводно тријумфално вратио у Јерусалем и када је разапет и устао из мртвих трећег дана. И шта Фило каже о тим фантастичним догађајима? Ништа. Ни речи. Ни слова. Ништа од тога не спомиње се ни у римским записима ни у савременим извештајима које су писали грчки и александријски писци, упознати с ониме што се тамо догађало.

Зашто? Зато што се није ни догодило. То је била симболична, кодирана прича чија је сврха била пренети различита езотерична и астролошка знања и, најважније, створити још једну религију утамничења засновану на симболима Вавилонског братства. Човечанство је насамарено. Тешко насамарено.

(Тако је говорио Дејвид Ајк у књизи „Највећа тајна”, поглавље Синови сунца)

Приредио Милован Шавија