Да ли вам се чини да време спорије тече од када сте почели да дуже, или током целог дана (у зависности од ситуације) седите код куће?
Време је задржало исти ритам, и тече на исти начин, али, могуће је да последњих дана, ваш мозак можда мало другачије обрађује његов проток. Дејвид Иглман, научник који се бави неурологијом, наводи да људски мозак „тежи ка томе да другачије бележи ствари када смо под великим стресом”. Иглман је разматрао зашто се човеку, током ризичних ситуација као што је рецимо – летење банџијем, чини да шест секунди изгледа као цео један минут. У ситуацијама у којима се човек плаши, попут оне када паднемо, али и када сазнамо да нам прети опасност од болести, наши мозгови бележе искуства детаљније него иначе, кажу стручњаци.
Мерећи њихову брзину уноса информација, пошто су били у симулираној застрашујућој ситуацији, догађај је код свих „трајао и када се завршио”, каже Дејвид Инглман.
Кад репродукујете та искуства, односно када их се будете сећали, она ће бити врло богата и детаљна, а и имаћете доживљај да је то одређено искуство трајало много дуже него што је то заиста био случај. Иглман каже да је непосредна опасност кључ за покретање хиперсензибилности мозга.
За један његов ранији експеримент, Иглман и тим стручњака, мерили су перцепцију људи о времену, односно, мерили су колико информација мозак бележи у датом тренутку. За потребе те студије, Иглман је учеснике опремио компјутерима са наставцима који су били налепљени по њиховим длановима. Онда је симулиран пад са висине од око 80 метара.
Мерећи њихову брзину уноса информација, пошто су били у симулираној застрашујућој ситуацији, догађај је код свих „трајао и када се завршио”, објаснио је Иглман. Када би се ово објашњавало неким „црним” примером, то би изгледало овако: Ако вам се икада догоди да падате, може вам се чинити да време док не паднете на тло, траје вечно, а то је зато што ваш мозак у таквим ситуацијама види пуно слика и памти више него иначе.
Претња коју упућује Ковид-19 можда не изгледа тако брза и драматична као пад са литице. Али је константно – ту, а интензитет страха који изазива је јачи са сваким вестима које допру до нас, кажу стручњаци. Такође, ту су друштвене мреже које страх повећавају, нарочито ако читате садржаје непроверених извора. Много зависи и од тога ко су вам „пријатељи”. Све то би могло да покрене наш мозак да „снима” те тренутке много већом брзином, можда чак и до 60 сличица у секунди (уобичајено је 20), што чини да се сваки тренутак карантина многима може чинити као права вечност.
(Извор РТС)
