Дужи боравак астронаута ван Земље може да резултира оштећењем.
Боравак астронаута у космосу може им оштетити мозак, показали су резултати новог истраживања чија је сврха да дају одговоре на питања о дугорочним ризицима будућих свемирских путовања. Kрвни тестови свемирских путника указују на благо, али трајно оштећење мозга и његово брже старење по повратку на Земљу, тврде научници са минхенског Лудвиг Максимилијан универзитета (LMU). Студија је објављена недавно у научном часопису Jama Neurology.
Истраживање је спроведено неколико дана пре него што је икона „Звезданих стаза” Вилијам Шатнер постао последњи у низу непрофесионалних астронаута који су отпутовали у космос. Мада ће свемирски туризам постати луксузан бизнис резервисан за богаташе, чини се да се упозорење стручњака о потенцијалном оштећењу мозга односи само на дуже боравке у свемиру, а не и на неколико минута колико их у бестежинском стању проведу корисници услуга нових свемирских компанија.
Истраживачи верују да је један од могућих узрока оштећења управо бестежинско стање које омета проток крви из главе, за које се верује да временом резултира повећањем притиска у цереброспиналној течности. И претходне студије су показале да дужа путовања не само да утичу на смањење мишићне масе и костију, већ и на промене на мозгу астронаута, али се није знало да ли је то штетно. Да би то сазнали, лекари са LMU, др Питер цу Аленбург и др Александер Чокер су, у сарадњи са шведским и руским колегама проучили крв петорице руских космонаута који су на Међународној свемирској станици (ISS) провели пет и по месеци.
Истраживање је показало да се број неких протеина карактеристичних за старење и оштећења на мозгу знатно повећао одмах по повратку из свемира, а то се посебно односило на прву недељу након повратка. Да би се ризици за свемирске путнике свели на минимум за време дуготрајних мисија, попут путовања на Марс, „неопходно је да се спроведу свеобухватније студије које би омогућиле превентивне да не дође до повећања притиска у глави”, рекао је др Аленбург. Феномен због ког дужи боравци у резултирају променама на мозгу већ дуго је познат као неуроокуларни синдром (Sans), потврдио је Јенс Џордан, директор Института за свемирску медицину Немачког свемирског центра. Није објашњено да ли промене на мозгу резултираху физичким ограничењима за оболеле: „Биомаркери у крви још нам не говоре ништа о могућим клиничким болестима”.
Према речима Џордана, свемирске агенције NASA и ESA раде на противмерама. Њихови научници, поред осталог, истражују да ли би од помоћи била центрифуга с вештачком гравитацијом за свемирске путнике. Спроводи се и истраживање о делотворности негативног притиска у доњој половини тела када је посреди мокрење. „Ово је један од медицинских изазова свемирских летова”, рекао је Џордан. Да би се боље разумела повезаност дужег боравка у свемиру с могућим неуролошким оштећењима, требало би спровести додатна истраживања на већој групи учесника, закључују научници.
(Извор Н1)
