Микроби су најмањи познати живи организми на Земљи и може их се наћи посвуда, чак и у врло хладним увјетима попут оних на Марсу, односно у вулканским пећинама. Научници су на Хавајима недавно пронашли невероватан избор непознатих микроба који расту у геотермалним шпиљама, цевима насталим од лаве и вулканским отворима. Ове подземне структуре настале су пре 65 до 800 година и до њих допире мало или нимало сунчеве светлости. Такође могу садржати отровне минерале и гасове. Но упркос томе врве од микроба.
Истраживачи су узели узорке микроба између 2006. и 2009, а затим поновно између 2017. и 2019. и открили више јединствених облика живота него што се очекивало. Kада су секвенцирали 70 узорака за један РНК ген, који се обично користи за идентификацију микробне разноликости, нису могли упоредити ниједан добијени резултат с познатим родовима или врстама, барем не с великом поузданошћу. „Ово показује да су вулканске пећине недовољно истражени екосистеми”, наводе научници.
После биљака, микроби чине већину биомасе нашег планета и готово сву биомасу у дубоком подземљу. Будући да су тако сићушни и живе у екстремним срединама, истраживачи су их често занемаривали у својим истраживањима, пише Science Alert. Како је кренула ера свемирских истраживања, у научној заједници показује се све већи интерес за њих јер живе у окружењима врло сличним онима на Марсу. Недавне процене показују да је непознато 99,99 посто свих врста микроба; због чега их неки у шали називају „тамном твари”.
Ново истраживање наглашава колико ови облици живота знају бити чудни. Разноликост међу налазиштима је варирала. Древније цеви, старе између 500 и 800 година, садржале су разноликије популације микроба него млађе доби или геотермички активна места. С друге стране, док су старија подручја била разноликија, млађа и активнија имала су сложеније интеракције микроба, вероватно због мање разноликости. Наиме, да би преживели, изгледа да и микроби морају сарађивати.
(Илустрација Frontiers/Jimmy Saw)
(Индекс)
