MEĐU IZMEĐU

NAJHLADNIJE DO SADA

Shutterstock

Shutterstock

Naučnici su upravo oborili rekord i izmerili najnižu temperaturu ikada u laboratoriji: 38 trilionitih delića stepena iznad 273,15 Celzijusovih stepeni.

Tim nemačkih istraživača istraživao je kvantna svojstva takozvanog petog stanja materije: Boze-Ajnštajnov kondenzat (BEC), derivat gasa koji postoji samo u ultrahladnim uslovima. Dok je u BEC fazi, sama materija počinje da se ponaša kao jedan veliki atom, što je čini posebno privlačnom temom za kvantne fizičare koje zanima mehanika subatomskih čestica, prenosi Live Science.

Temperatura je mera molekularnih vibracija – što se više kolekcija molekula pomera, veća je kolektivna temperatura. Apsolutna nula je, dakle, tačka u kojoj se sva molekularna kretanja zaustavljaju – minus 459,67 stepeni Farenhajta ili minus 273,15 stepeni Celzijusa. Naučnici su, čak, osmislili posebnu skalu za izuzetno niske temperature, koja se zove Kelvinova, gde nula Kelvina odgovara apsolutnoj nuli.

Blizu apsolutne nule, neke čudne stvari počinju da se dešavaju. Na primer, svetlost postaje tečnost koja se doslovno može sipati u posudu, prema istraživanju objavljenom 2017. godine u časopisu Nature Physics. Prema pisanju časopisa Nature Communications, superhlađeni helijum prestaje da doživljava trenje na veoma niskim temperaturama. U ovom eksperimentu, naučnici su zarobili oblak od oko 100.000 gasovitih atoma rubidijuma u magnetnom polju unutar vakuumske komore. Zatim su rashladili komoru do oko dve milijarde stepeni Celzijusa iznad apsolutne nule, što bi bilo samo po sebi svetski rekord.

Ali ovo nije bilo dovoljno hladno za istraživače, koji su hteli da pomere granice; da bi atomi postali još hladniji, morali su da imitiraju uslove onakve kakvi su u dubokom svemiru. Tako je tim odneo svoju postavku u Bremen drop tower Evropske svemirske agencije, istraživački centar za mikrogravitaciju na Univerzitetu u Bremenu u Nemačkoj. Ispustivši vakuumsku komoru u slobodan pad uz brzo uključivanje i isključivanje magnetnog polja, omogućavajući BEC-u da pluta neograničeno gravitacijom, usporili su molekularno kretanje atoma rubidijuma gotovo u ništa.

Dobijeni BEC ostao je na 38 pikokelvina – 38 trilionitih delova Kelvina – oko 2 sekunde, postavljajući apsolutni minus rekord”. Prethodni rekord od 36 milionitih delova Kelvina postigli su specijalizovanim laserima naučnici sa Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST) u Bolderu u Koloradu.

Najhladnije poznato prirodno mesto u univerzumu je maglina Bumerang, koja se nalazi u sazvežđu Kentauris, udaljena oko 5.000 svetlosnih godina od Zemlje. Prema podacima Evropske svemirske agencije njena prosečna temperatura je -272 Clezijusa (oko 1 Kelvina). Istraživači nove studije rekli su u saopštenju da bi, teoretski, mogli da održe ovu temperaturu čak 17 sekundi u pravim bestežinskim uslovima, poput onih u svemiru. Ultrahladne temperature mogu jednog dana da pomognu naučnicima u pravljenju boljih kvantnih računara.

(Izvor Nacionalna geografija)

O autoru

Stanko

1 komentar

  • Zatim su rashladili komoru do oko dve milijarde stepeni Celzijusa iznad apsolutne nule –
    vise nego najtopliju zvezdu ??????

Ostavite komentar