Научници су управо оборили рекорд и измерили најнижу температуру икада у лабораторији: 38 трилионитих делића степена изнад –273,15 Целзијусових степени.
Тим немачких истраживача истраживао је квантна својства такозваног петог стања материје: Бозе-Ајнштајнов кондензат (BEC), дериват гаса који постоји само у ултрахладним условима. Док је у BEC фази, сама материја почиње да се понаша као један велики атом, што је чини посебно привлачном темом за квантне физичаре које занима механика субатомских честица, преноси Live Science.
Температура је мера молекуларних вибрација – што се више колекција молекула помера, већа је колективна температура. Апсолутна нула је, дакле, тачка у којој се сва молекуларна кретања заустављају – минус 459,67 степени Фаренхајта или минус 273,15 степени Целзијуса. Научници су, чак, осмислили посебну скалу за изузетно ниске температуре, која се зове Kелвинова, где нула Kелвина одговара апсолутној нули.
Близу апсолутне нуле, неке чудне ствари почињу да се дешавају. На пример, светлост постаје течност која се дословно може сипати у посуду, према истраживању објављеном 2017. године у часопису Nature Physics. Према писању часописа Nature Communications, суперхлађени хелијум престаје да доживљава трење на веома ниским температурама. У овом експерименту, научници су заробили облак од око 100.000 гасовитих атома рубидијума у магнетном пољу унутар вакуумске коморе. Затим су расхладили комору до око две милијарде степени Целзијуса изнад апсолутне нуле, што би било само по себи светски рекорд.
Али ово није било довољно хладно за истраживаче, који су хтели да помере границе; да би атоми постали још хладнији, морали су да имитирају услове онакве какви су у дубоком свемиру. Тако је тим однео своју поставку у Bremen drop tower Европске свемирске агенције, истраживачки центар за микрогравитацију на Универзитету у Бремену у Немачкој. Испустивши вакуумску комору у слободан пад уз брзо укључивање и искључивање магнетног поља, омогућавајући BEC-у да плута неограничено гравитацијом, успорили су молекуларно кретање атома рубидијума готово у ништа.
Добијени BEC остао је на 38 пикокелвина – 38 трилионитих делова Kелвина – око 2 секунде, постављајуц́и „апсолутни минус рекорд”. Претходни рекорд од 36 милионитих делова Kелвина постигли су специјализованим ласерима научници са Националног института за стандарде и технологију (NIST) у Болдеру у Kолораду.
Најхладније познато природно место у универзуму је маглина Бумеранг, која се налази у сазвежђу Kентаурис, удаљена око 5.000 светлосних година од Земље. Према подацима Европске свемирске агенције њена просечна температура је -272 Цлезијуса (око 1 Kелвина). Истраживачи нове студије рекли су у саопштењу да би, теоретски, могли да одрже ову температуру чак 17 секунди у правим бестежинским условима, попут оних у свемиру. Ултрахладне температуре могу једног дана да помогну научницима у прављењу бољих квантних рачунара.
(Извор Национална географија)
Zatim su rashladili komoru do oko dve milijarde stepeni Celzijusa iznad apsolutne nule –
vise nego najtopliju zvezdu ??????