Спроведена анализа показала је да мушкарац (RV 2039), који је живео пре 5.000 година на територији данашње Летоније, обара претходни рекорд. До недавно се мислило да је најстарији сој куге пронађен у 5.000 година старој скандинавској масовној гробници, која је вероватно била повезана с могућом епидемијом куге.
Најстарији познати сој бактерије Yersinia pestis која изазива кугу пронађен је у костима и зубима човека сахрањеног пре 5.000 година на територији данашње Летоније. Kуга, познатија као „црна смрт”, убила је чак половину европске популације средином 14. века. Анализа древне днк показала је да је бактерија куге била присутна знатно раније, али да није била толико заразна и смртоносна као средњовековни сој. Генетска анализа објављена је у часопису Cell Reports.
Иако је старост човека из Летоније једнака старости масовне гробнице, овај сој куге није толико заразан и смртоносан. И да је оболео од соја који се појавио 1.000 година раније од оног пронађеног на скандинавском локалитету.
Археолошки локалитет shell midden Rinukalns налази се у Летонији, поред реке Салаче, која се улива у Балтичко море. Shell middens-и су вештачки слојеви настали од морских животиња депоновани људском активношћу у кратком временском периоду од 100-200 година у раном 6. миленијуму пре нове ере. Године 1875. археолог аматер Kарл Георг гроф Сиверс (1814-1879) спровео је прво систематско ископавање Ринукалнса. Гроф Сиверс је у два гроба открио: скелетне остатке жене од 12 до 18 година (RV 1852) и мушкарца од 20 до 30 година (RV 2039), покривене нетакнутим midden слојевима. Скелетни остаци су недавно поново откривени у колекцији немачког антрополога Р. Вирхова.
Спроведена анализа показала је да мушкарац (RV 2039), који је живео пре 5.000 година на територији данашње Летоније, обара претходни рекорд. До недавно се мислило да је најстарији сој куге пронађен у 5.000 година старој скандинавској масовној гробници, која је вероватно била повезана с могућом епидемијом куге. Иако је старост човека из Летоније једнака старости масовне гробнице, овај сој куге није толико заразан и смртоносан. И да је оболео од соја који се појавио 1.000 година раније од оног пронађеног на скандинавском локалитету.
Иако је овај сој Y. pestis најстарији икада пронађен, он је на крају изумро, замењен другим, вирулентнијим верзијама, штo је уобичајена судбина у еволуционој историји и бактерија и вируса.
„Бактеријска ДНК, такође, сугерише да древна жртва куге није развила пустуле (пликове) или заразила своју породицу. А соју је недостајао ген за брзи пренос са бува на човека, који је еволуирао пре можда 3.800 година и изазвао касније епидемије бубонске куге”, каже Бен Kраусе-Kјора, археолог и биохемичар са Универзитета Kил у Немачкој.
Пут преношења бактерије Y. pestis (Susat et al. 2021, фиг. 1)
Вероватно је овај рани сој куге прешао на људе кроз изоловане сусрете, попут уједа глодара. Човек је пажљиво сахрањен, а истраживачки тим није пронашао масовне гробнице или инфекцију Y. pestis у ДНК других појединаца. Што сугерише да људи у тој области нису били суочени са епидемијом. Без антибиотика, човек је вероватно подлегао инфекцији и умро.
Иако је овај сој Y. pestis најстарији икада пронађен, он је на крају изумро, замењен другим, вирулентнијим верзијама, што је уобичајена судбина у еволуционој историји и бактерија и вируса. Kаснији сојеви су, можда, били заразнији, али изоловани сусрети попут овог могу помоћи научницима да разумеју рану историју куге.
„Можда су то заиста појединачни догађаји на почетку, затим све озбиљнији, пре него што је постало заиста драматично у средњем веку”, каже Kраусе-Kјора.
(Илустрација Доминик Голднер/ BGAEU, Берлин/АФП)
(Све о археологији)
