Када су амерички истраживачи са Универѕитета у Колораду објавили да су измерили најниже температуре на Земљи – до минус 95 степени Целзијуса на Источном антарктичком платоу пре пет година, утврдили су да су за овако ниске вредности потребни константно ведро небо и одређени правац и јачина ветра. Али нова студија тима, објављена почетком јуна у часопису „Геофизичка истраживања”, додала је да поред ова два фактора, за одржавање екстремно ниских температура дуго времена ваздух мора бити изузетно сув.
На скоро 100 места измерено је до минус
98 степени Целзијуса, што је знатно нижа
температура од оне коју је измерила
земаљска метеоролошка станица 1983.
године у близини руске базе „Восток”.
Висина Источног антарктичког платоа и његова близина Јужном полу резултира убедљиво најхладнијом климом на планети. Најнижа температура ваздуха икада измерена на површини – 89,2 степени Целзијуса забележена је на метеоролошкој станици код руске базе „Восток” 23. јула 1983. године.
У најновијој студији истраживачи су отишли корак даље, те су анализирали податке са неколико сателита у Земњиној орбити како би установили да ли температуре могу да буду још ниже од оне које је измерена код станице „Восток”. Тим је анализирао сателитске податке прикупљене током зиме на јужној хемисфери од 2004. до 2016. године.
У региону источног Антартика наишли су на десетине локација које су имале ниже температуре од очекиваних: на скоро 100 места измерено је до минус 98 степени Целзијуса, што је знатно нижа температура од оне коју је измерила земаљска метеоролошка станица 1983. године у близини руске базе „Восток”.
(Извор РТС)
