Космичка случајност или нешто више?
Научници су недавно открили готово симетричан лук галаксија на удаљености од 9,2 милијарде светлосних година, широких преко 3,3 милијарде светлосних година, што је највећа до сада позната структура у космосу. Астрономи га зову „Џиновски лук” и, уколико га званично потврде, придружиће се све већем броју ових џиновских структура. „Растући број великих структура изван граница онога што се сматра теоријски одрживим постаје све теже занемарити”, рекла је астрономкиња Алекија Лопез са Универзитета у Централном Ланкаширу у Великој Британији.
(Profimedia)
Према космолозима, тренутна граница процењена је на 1,2 милијарде светлосних година, што чини „Џиновски лук” скоро три пута већим. Да ли Стандардни модел ове огромне структуре у Универзуму може окарактерисати као ретке појаве, или су нешто више од тога? Постојећи, заснован је на нечему што се назива „Kосмолошки принцип”, указује на то да је на довољно великим размерама Универзум хомоген или гладак у свим смеровима. Сваки одељак, наиме, треба да изгледа мање-више исто, без већих недоследности или неравнина. Структуре великих размера, веће од око 1,2 милијарде светлосних година, сматрале би се управо таквом неправилношћу. Једна или две такве неравнине могу се сматрати случајним, али све више њих се појављују у подацима.
Постоји „Слоанов Велики зид”, широк око 1,5 милијарди светлосних година. Откриће сличне структуре „Зид Јужног пола”, чији пречник износи око 1,37 милијарди светлосних година, догодило се прошле године. Група галаксија The Cloves-Campusano LQG широка је 2 милијарде светлосних година, а дупло шири је Huge Large Quasar Group. Највећи је Hercules-Corona Borealis Great Wall, отприлике се простире на чак 10 милијарди светлосних година.
„Џиновски лук” откривен је у подацима Sloan Digital Survey-а. Лопез и њене колеге проучавали су светлост квазарских галаксија – најсјајнијих у Универзуму, осветљених активним супермасивним црним рупама у њиховим центрима. Kада светлост из ових галаксија пролази кроз гас у међугалактичком простору, апсорбују се одређене таласне дужине. Спектралне апсорпционе линије које настају у овом процесу могу да се користе за мапирање дистрибуције материје у Универзуму. Kористећи овај метоу, истраживачи су приметили да се чини да су галаксије „Џиновског лука” окупљене заједно. Чини се да детаљнија анализа то потврђује. Резултати тима поуздани су преко 99,9 процената, али још постоји могућност да су то случајне појаве. „Ноћно небо, када се гледа у довољно великом обиму, требало би да изгледа исто, без обзира на локације посматрача или правце у којима гледају”, рекла је Лопез и додала да „Дивовски лук” сигурно отвара више питања него што даје одговора.
(Извор Б92)
