Научници тврде да су открили шта се налази у самом средишту наше планете.
Научници су се дуго питали шта се налази у самом средишту Земље, а најновија истраживања указују да наша планета има посебну гвоздену куглу у својем металном језгру. Управо објављена студија у часопису Nature Communications наводи да се испод најудаљеније коре, плашта и отопљеног текућег спољњег језгра налази чврсти метални центар, који заправо има још један скривени слој, односно „најдубље унутрашње језгро”.
Велико откриће наговешћује да Земља има пет главних слојева уместо четири и нуди нове појединости за разјашњавање неких од најстаријих мистерија како је наша планета настала. У саопштењу се каже да су геонаучници пре отприлике 20 година први пут најавили да Земљино језгро има додатни, неприметан слој. Аутори нове студије тврде да су коришћењем података сакупљених мерењем сеизмичких таласа потреса који су пролазили кроз средиште Земље, коначно открили то најдубље језгро. Сеизмички валови су вибрације које се крећу унутар или дуж површине Земље и кроз њене унутрашње слојеве као резултат потреса, вулкана или с других разлога.
„У овој студији први пут извештавамо о опажањима сеизмичких таласа који потичу од снажних потреса и путују напред-натраг с једне стране земаљске кугле на другу до пет пута”, пише коаутор студије др Тан-Сон Пам, сеизмолог и постдокторанд на Аустралијском националном универзитету у Канбери. Он сматра да овај слој није претходно био детаљно посматран зато што му је састав сличан ономе што лежи изнад. И новооткривени центар, за који се наводи да је вероватно метална лопта широка 644 километра, и његова спољна љуска су од легуре гвожђа и никла, с другим елементима у траговима.
„Осим тога, прелаз од најунутрашњије (чврсте) лопте до спољње љуске унутрашњег језгра (такође чврсте љуске) се више чини поступним него наглим. Зато га не можемо посматрати путем непосредних рефлексија сеизмичких таласа”, објаснио је Пам. Kористећи инструменте који откривају вибрационе таласе, истраживачи су уочили да најдубље унутрашње језгро има изразиту анизотропију, а то је својство материје које јој омогућује да поприми различите одлике зависно од угла из којег разматра. Пример: много је лакше раскомадати дрво за огрев тако то га ударите у смеру његових влакана.
Истраживачи су посматрали колико брзо сеизмички таласи путују кроз Земљино језгро у различитим смеровима, и открили су да најдубље унутрашње језгро мења њихову брзину на другачији начин од слоја изнад, спољњег средишња језгра, љуске. Откривање новог слоја више од 1.600 километара испод наших ногу је значајно, јер би могло би научницима омогућити боље разумевање Земљиног магнетског поља – како се мењало и како ће се мењати. Пам истиче да оно, такође, „даје увид у оно што се могло догодити с другим планетама. Узмимо Марс као пример: још не разумемо зашто је његово магнетско поље престало да постоји.”
(Индекс)
