Ти продужеци налик пипцима називају се филоподије, а ново истраживање је показало на који начин се њима служе за кретање.
Ћелије у нашем телу не живе самотњачки живот. Свака користи различите методе да би истражи своју околину или оствари контакт с оближњим микротелима. Понекад употребе чудне додатке, који наликују пипцима, да би дошле до суседних ћелија. Ти продужеци налик пипцима називају се филоподије, а ново истраживање је показало на који начин се њима служе за кретање, пише Science Alert.
„Ове структуре имају кључну улогу у омогућавању ћелијама да истражују своју околину, генериришу механичке силе, изводе хемијску сигнализацију или преносе сигнале путем међућелијских тунелских наномостова. Динамика филоподија изгледа прилично сложена, она се може извијати и променити дужину и облик. Наш рад показује на који начин филоподије истражују тродимензионални ванћелијски простор комбинујући раст и скупљање с аксијалним увијањем својег једра богатог актином.”
Споменута једра састоје се од протеина који се називају актин и миозин. Биофизичари из Института Нилс Бор у Данској упоредили су ово новооткривено кретање с кухињском гумицом. Наиме, ако савијемо кухињску гумицу и ставимо је на сто, она се почиње помицати и након неког времена се сама врати у првобитан облик. Слично се збива с једром филоподије. Унутар се миозински протеини почињу мотати око актина, повлачећи их у форму овојница, што омогућује пипцима да осете своје окружење, комуницирају с другим ћелијама или микроорганизмима, чак и да се крећу.
„Могу се увијати на начин који им омогућује истраживање простора око ћелије, чак и продрети у нека околна ткива”, рекла је биофизичарка Наташа Леијнсе. „Ако нађемо начин да инхибирамо филоподије код ћелија рака, можда можемо зауставити напредак болести.” Научници су посматрали различите ћелије, од рака дојке до бубрежних, да би потврдили да се не ради о једнократном феномену. Приметили су да ове структуре постоје код великог броја ћелија, што би можда могло бити од помоћи у истраживању лечења рака.
„Ћелије рака познате су по својој инвазивности. Разумно је претпоставити да се доста ослањају на филоподије при ширењу и истраживању околине. Ако нађемо начин да инхибирамо филоподије код рака, можда можемо зауставити напредак болести”, објашњава биофизичар Поул Мартин Бендикс. Истраживање је објављено у часопису Nature Communications.
(Илустрација Niels Bohr institute/University Copenhagen)
(Извор Индекс)
