Вегетаријанци имају веће изгледе да буду депресивни, иако то није узрковано исхраном.
Студија заснована на подацима анкете из Бразила поклапа се с ранијим истраживањима која су открила веће стопе депресије међу онима који се одричу меса. Међутим, нова студија указује на то да ова веза постоји независно од нутритивног уноса. Може изгледати једноставно погледати везу између исхране и специфичних здравствених проблема и претпоставити да први узрокује друге кроз неки облик нутритивног недостатка.
Ипак, нова анализа објављена у Journal of Affective Disorders узела је у обзир широк спектар нутритивних фактора, укључујући укупан унос калорија, унос протеина, унос микронутријената и ниво обраде хране. Ово указује на следеће – веће стопе депресије међу вегетаријанцима нису узроковане нутритивним садржајем у њиховој исхрани. Дакле, шта би могло објаснити везу између вегетаријанства и депресије? Постоји ли неки ненутритивни механизам који чини да прво узрокује друго?
Чак и ако вегетаријанској исхрани не недостаје ниједан „срећни нутријент”, може бити случај да одустајање од меса изазива депресију на друге начине. На пример, усвајање вегетаријанске исхране може утицати на нечији однос с другима и укљученост у друштвене активности, а понекад може бити повезано са задиркивањем.
Прво, могуће је да депресивност узрокује да људи вероватније постану вегетаријанци, а не обратно. Симптоми депресије могу укључивати размишљање о негативним мислима, а и довести до осећања кривице, наводи Kрис Брајант, почасни научни сарадник са одсека за психологију на Универзитету у Бату. Под претпоставком да ће се депресивни и недепресивни људи пођеднако сусрести са узнемирујућом истином о кланицама и фабричким фармама, могуће је да ће депресивни људи чешће размишљати о тим мислима и вероватније ће се осећати кривим за свој удео у стварању потражње.
Док се депресија понекад карактерише као да има нереално негативне перцепције, постоје докази који указују на то да људи са благом до умереном депресијом имају реалистичније размишљање о исходу неизвесних догађаја и реалније перцепције сопствене улоге и способности. У овом случају заиста постоји окрутно поступање према животињама у производњи меса. А ово је заиста узроковано потражњом потрошача за јефтиним месом.
Друго, могуће је да придржавање вегетаријанске дијете изазива депресију из других разлога осим исхране. Чак и ако вегетаријанској исхрани не недостаје ниједан „срећни нутријент”, може бити случај да одустајање од меса изазива депресију на друге начине. На пример, усвајање вегетаријанске исхране може утицати на нечији однос с другима и укљученост у друштвене активности, а понекад може бити повезано са задиркивањем.
Посебно, нова студија је заснована на подацима из анкете прикупљеним у Бразилу, земљи познатој по својој исхрани пуној меса. Неки подаци истраживања указују на нагли пораст вегетаријанства у Бразилу последњих година, са осам одсто у 2012. на 16 одсто у 2018. Међутим, недавни рад је анкетирао преко 14.000 Бразилаца и открио само 82 вегетаријанца – једва више од пола одсто.
Мора се запитати да ли би се иста веза између вегетаријанства и депресије приметила у Индији или другим земљама у којима је вегетаријанство више друштвена норма. Што је још важније, како се стопа вегетаријанства повећава у Великој Британији и другим развијеним земљама, да ли ћемо видети да веза нестаје током времена?
Kоначно, могуће је да ни вегетаријанство ни депресија не узрокују оно друго, већ су оба повезана са неким трец́им фактором. Ово може бити било који број карактеристика или искустава која су повезана и са вегетаријанством и са депресијом. На пример, жене имају већу вероватноц́у да буду вегетаријанке и да доживе депресију. Међутим, бразилска студија је узела у обзир пол, искључујуц́и ову конкретну трец́у варијаблу.
Једна варијабла која није испитана, али је вероватно повезана и са вегетаријанством и са депресијом, је изложеност насилним сликама месне индустрије. Спречавање окрутности према животињама је најчешће цитирани разлог зашто вегетаријанци избегавају месо. Постоји неколико могућих разлога за везу између вегетаријанства и депресије. Ова нова студија указује на то да вегетаријанска исхрана није узрок депресије.
Уместо тога, вегетаријанско социјално искуство може допринети депресији, депресија може да изазове повец́ану вероватноц́у да се постане вегетаријанац, или и вегетаријанство и депресија могу бити узроковани трец́ом варијаблом, као што је изложеност насилним сликама месне индустрије, пише Крис Брајант за The Conversation.
(Н1)
