МЕЂУ ИЗМЕЂУ

НИКОТИН ИЗ „МЕДИЦИНСКЕ ЦЕВИ”

516 pregleda

Лула пронађена на ушћу река Флинт и Тенеси недавно је открила дуго скривану тајну: житељи Северне Америке у никотину уживају већ више од три миленијума.

Када су крајем тридесетих година прошлог века археолози из северне Алабаме журили да ископају сада потопљено насеље америчких Индијанаца на ушћу река Флинт и Тенеси, нису ни слутили да се међу десетинама пронађених предмета налази лула која ће деценијама касније показати да су амерички староседеоци користили никотин пре 3.000 година.

Тим истраживача је у лули FS74 пронашао
остатке никотина који указују да је група
Индијанаца која је живела на овом простору
узгајала и пушила дуван најмање 1.000 година
раније него што се првобитно мислило.

Пронађени артефакти, укључујући и лулу, запаковани су у папирне кесе и пребачени у Државни репозиторијум Алабаме. Тако је лула остала далеко од очију истраживача и јавности наредних 70 година док тим археолога и хемичара са неколико америчких универзитета није дошао у репозиторијум тражећи искључиво њу, односно предмет под бројем FS74 (изгравирана лула или „медицинска цев” направљена од кречњака).

Сецкани дуван (Википедија)

То није био први пут да су истраживачи анализирали лулу америчких Индијанаца. Наиме, они се тиме баве већ годинама у чему им помаже племе Чироки. Користећи посебну технику хемијске анализе која се назива масена спектрометрија, на предмету траже трагове биљног материјала. Њихова потрага која је имала за циљ да сагледа религијску и ритуалистичку историју пушења већ је открила остатке дувана и татула за које се сматра да су стари неколико стотина година.

Међути, тим истраживача је у лули FS74 пронашао јасне остатке никотина који указују да је група Индијанаца која је живела на овом простору узгајала и пушила дуван најмање 1.000 година раније него што се првобитно мислило.

Поред луле пронађене су и животињске кости за које се верују да потичу из периода између 1685. и 1530. године пре нове ере што само потврђује да је FS74 најстарији доказ пушења у Северној Америци.

(Ивана Николић, ЦПН)

 

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар