Према најновијем истраживању, рупа у антарктичком озонском омотачу се током последња два десетлећа продубљивала, упркос глобалној забрани штетних хемикалија. Озонски омотач који се налази између 11 и 40 километара изнад Земљине површине филтрира већину Сунчевог ултраљубичастог зрачења, које може узроковати рак коже и катаракту. Седамдесетих година је откривено да фреони (хлорофлуороугљеници, CFC) који су се некада учестало користили у аеросолима и хладњацима смањују количину озона, стварајући рупе углавном на Антарктику.
У Монтреалу је стога 1987. усвојен Монтреалски протокол којим су се земље потписнице обавезале на смањење употребе фреона за 50%. У јануару је велика процена, коју су подупрле Уједињене нације, показала да споразум функционише. Стручњаци су предвидели да би се озонски омотач изнад Антарктика око 2066. вратио на износ из 1980. године. Навели су да би се мање рупе изнад Арктика требало опоравити до 2045, а у остатку света за отприлике две деценије. Но најновија студија показује да насупрот опадању количине CFC-а још није дошло до значајног смањења подручја покривеног антарктичком озонском рупом.
„У шест од последњих девет година забележили смо заиста ниске количине озона и екстремно велике озонске рупе. Можда се сада у атмосфери збивају неки други процеси, најверојвтније повезани с климатским променама, који смањују опоравак”, рекла је за AFP атмосферска научница Аника Сепала с новозеландског Универзитета Отаго. Озонска рупа изнад Антарктика се обично формира у септембру и траје до новембра на јужној хемисфери. Научници наводе да се рупа почела стварати касније у септембру, што указује на опоравак повезан са смањењем CFC-а. Али у октобру се, када је рупа обично највећа, од 2004. до 2022. године количина озона у средњем слоју стратосфере смањила за 26 посто, наводи се у студији.
Физичарка Хана Kесенич је нагласила да Монтреалски протокол и смањења CFC-а показују резултате, али је додала да подаци указују на то да недавне велике озонске рупе можда не узрокујe само CFC. „Током анализе смо искључили податке из 2002. и 2019. године, када су изненадни распади поларног вртлога довели до знатно мањих озонских рупа”, додала је она. Позната атмосферска наузница Сузан Соломон, која није учествовала у истраживању, сматра да би на нову студију требало гледати кроз контекст протеклих неколико година које су, како наводи, биле подоста неуобичајене.
У претходним истраживањима она је показала да се озонска рупа 2020. проширила за 10 посто због огромних шумских пожара у Аустралији. Сматра да је на недавно повећање утицала и огромна ерупција вулкана на острвљу Тонга до које је дошло 2022. Поводом најновијих резултата скептичан је и климатолог Мартин Џункер са аустралијског Универзитета Нови Јужни Велс: „Сумњиво ми је што су дотични научници из истраживања уклонили податке из 2002. и 2019., али не и између 2020. и 2022, када је исто било специјалних догађаја”. Истраживање Istraživanje Potential drivers of the recent large Antarctic ozone holes објављено је у часопису Nature Communications.
(Илустрација NASA)
(Индекс)
