MEĐU IZMEĐU

PARENJE NA MESEČINI

Ilustracija (Vikipedija)

i dok ženke ukopavaju repove u pesak i oslobađaju jaja, mužjaci se vrte oko ženki i oslobađaju spermu da oplode jaja. Desetak dana kasnije, jaja se izlegnu i ribice mladunci otisnu se ka pučini.

Mesečina utiče na to kako se neke životinje kreću, rastu, pa čak i pevaju. Njihovo ponašanje se može povezati sa lunarnim fazama. Mesečina utiče na životinje na mnogo različitih načina. Za divlje životinje ugrožene noćnim napadima lavova, mesečina može biti pokazatelj koliko će biti opasno predstojeće veče.

Veliki broj ljudi okuplja se da gleda večernji spektakl na plažama u Južnoj Kaliforniji: dva puta mesečno, obično od marta do avgusta, pesak postaje prekriven hiljadama kalifornijskih ribica nalik na sardine. One se okreću, bacakaju, i dok ženke ukopavaju repove u pesak i oslobađaju jaja, mužjaci se vrte oko ženki i oslobađaju spermu da oplode jaja. Desetak dana kasnije, jaja se izlegnu i ribice mladunci otisnu se ka pučini.

Ovaj ritual parenja uslovljen je plimom i osekom, a krajnja sila koja diktira taj „ples” jeste – Mesec. Mnogi ljudi znaju da Mesečeva gravitaciona sila izaziva plime na Zemlji i deluje na životne cikluse vrsta u neposrednoj blizini obale. Zanimljivo, Mesec utiče na život i svojom svetlošću.

 

Prisustvo ili odsustvo mesečine, Zajedno sa predvidljivim promenama u osvetljenosti tokom lunarnog ciklusa, mogu oblikovati reprodukciju, hranjenje, komunikaciju i druge aspekte životinjskog sveta

Ljudi koji žive u gradovima obasjanim veštačkim svetlima teško mogu da zamisle koliko dramatično mesečina može da promeni noćni pejzaž. U divljini, daleko od bilo kakvog veštačkog svetla, vidljivost za vreme punog i mladog meseca znatno varira: od noći kada je moguće kretati se bez svetiljke, do noći, kada je toliko mračno da se ne može videti ni ruka ispred lica.

I životinje reaguju na mesečevu svetlost. Prisustvo ili odsustvo mesečine, zajedno sa predvidljivim promenama u osvetljenosti tokom lunarnog ciklusa, mogu oblikovati reprodukciju, hranjenje, komunikaciju i druge aspekte životinjskog sveta.

„Svetlo je možda, odmah posle dostupnosti hrane, najvažniji pokretač promena u ponašanju i fiziologiji”, kaže ekolog Davide Dominoni sa Univerziteta u Glazgovu u Škotskoj.

Istraživači već decenijama beleže kako mesečina utiče na životinje i uočavaju nove veze. Nekoliko nedavno otkrivenih primera otkriva kako lunarna svetlost utiče na lov divljih životinja, rast riba, masovne migracije, pa čak i na pevanje ptica.

U istraživanju Meredit Palmer, ekologa na Univerzitetu Prinston, i njenih kolega, pomoću 225 skrivenih kamera posmatrano je ponašanje vrsta koje lavovi najčešće love u Serengetiju u Tanzaniji. Lavovi najuspešnije love tokom najmračnijih noći u mesecu.

Gazele, koje važe za njihov omiljeni plen, izbegavaju mesta gde se predatori okupljaju kada je mrak. Veće vrste, kao što je npr. afrički bizon, obično se okupljaju u stada. Budući da su biljojedi, te životinje moraju da se kreću u potrazi za hranom i tokom rizičnih noćnih sati.

Gnu je najprilagođeniji lunarnom ciklusu. Tokom istraživanja, pokazalo se da su te životinje „planirale” celu noć na osnovu mesečevih faza. Kako kaže naučnica Palmer, tokom najmračnijih perioda „parkirale bi se na sigurnom mestu”. Međutim, kako su noći postajale sve osvetljenije mesečevom svetlošću, oni su bili voljniji da se upute čak i na mesta gde su napadi lavova bili verovatni.

Sa težinom od čak 900 kilograma, afrički bivoli najizazovnija su lovina lavova, i najmanje reaguju na promene rizika. „Jednostavno, otišli su tamo gde je bilo hrane”, objašnjava Palmerova. Međutim, kako su noći postajale mračnije, bivoli su bili skloni formiranju stada.

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko Stojanovic

Ostavite komentar