Олуја која је погодила Пекинг није била пешчана, већ нешто горе.
Олуја која је пре неколико дана прекрила Пекинг смеђе-наранџастом бојом није била пешчана, односно она која преноси честице песка, већ олуја прашине. Ово може звучати као неважна разлика која је битна само геолозима, но величина честица игра велику улогу за здравље становника.
Зрнца песка честице су пречника већег од 0,06 милиметара, а честице прашине су мање, лаганије и могу путовати много, много даље. Ветар неће тако лако одувати песак на удаљеностима од стотине километара, док ће прашину много лакше проширити широм света. Честице мање од 10 микрометара, а посебно оне мање од 2,5 микрометра, представљају озбиљну претњу за људско здравље јер су довољно мале да могу завршити у плућима.
Шта то узрокује данашње олује прашине – ради ли се о природном процесу или је то можда резултат климатских промена? Одговор је сложен и вероватно се ради о комбинацији више фактора, наводи геолог Мат Телфер са Унивезитета Плимут у часопису Conversation. Научници су у недавној студији анализирали колико су у минулих 2.000 година у Kини разни друштвени системи, али и климатске промене утицали на учесталост олуја прашине. Установили су да се пораст броја олуја подударао с повећањем броја становништва и јачањем азијске монсунске циркулације. Занимљиво је да се учесталост таквих олуја повећавала током раздобља јачих киша, јер се у том периоду популација брже развијала и користила већа пољопривредна површина.
Други фактор који утиче на појаву олуја прашине природног је порекла. Примерице, једва насељена депресија Боделе у Сахари највећи је извор атмосферске прашине на свету, упркос својој скромној величини. Разлог томе су суви пустињски услови, површине од финих наслага седимената и оближње планине које усмеравају ветар на том подручју.
Олује прашине имају и своју позитивну улогу. Наиме, оне до океана преносе кључне минералне храњиве састојке, као што је гвожђе, тако да се понекад називају гнојивом за океанске фитопланктоне. Студија из 2014. године показује да више од три четвртине отопљеног железа у северном делу Атлантског океана долази од сахарске прашине. Нека друга истраживања указала су на то да прашина из Сахаре игра пресудну улогу у ђубрењу амазонске прашуме хранљивим фосфором.
(Извор Индекс)
